„On je takav, Ivana. Možda bi bilo bolje da ga samo pustiš?" namrštila sam se na samu pomisao. Da ga pustim? to je nemoguće.
Duboko sam izdahnula, razmišljajući o Anjinim rečima. Znala sam da ima pravo, ali i dalje mi je bilo teško da donesem takvu odluku. Pogotovo sada, kada mi se njegova slika stalno vrti po glavi.
„Možda si upravu", rekla sam tiho. „Ali, ne znam da li sam spremna da odustanem".
„Ako ti je za utehu, ni ja ne bih odustala. Ipak, Marko je Marko. Ali vreme će pokazati šta je najbolje za tebe," rekla mi je Anja i nasmešila se. "A sada, hajde da se fokusiramo na kupovinu haljine. Moraš da budeš najlepša za tvoj rođos!".
„Gde uopšte planiraš da idemo, ludačo?" upitala sam je radoznalo. Nikada nisam volela da slavim rođendan. Nažalost, Anja je uspela da me nagovori da ipak izađemo i obeležimo ga. To bi bilo prekosutra, baš divno, ura.
„Videćeš, svideće ti se!" rekla je ponosno Anja. „Samo ti nađi svoju haljinu!". Nadam se samo da nećemo završiti u nekom noćnom klubu. Mrzim klubove.
„Što se haljine tiče, imam neku sliku u glavi, ali ne mogu da je do kraja definišem", uz osmeh sam slegnula ramenima. Biće ovo dug dan...
Mi devojke kada krenemo u šoping, to lako preraste u mali pakao, pogotovo za muškarce. Toliki izbor, a nijedna da bude ona prava.
Kad smo stigle u prodavnicu, obišle smo svaki mogući raf na kojem su visile haljine svih mogućih boja i krojeva. Izbor je bio ogroman, a meni je postajalo sve teže da se odlučim. Mnogo modela mi je bilo zanimljivo, ali nijedan nije bio baš ono što sam tražila.
„Ovo nije to", rekla sam Anji, skidajući dvanaestu haljinu za redom koju sam isprobala. Elegantnu belu, nešto dužu. „Treba mi nešto drugačije... nešto što će me istaći, ali da bude i udobno za nošenje".
Anja je prevrnula očima i zgrabila još par komada sa čiviluka. „Okej, probaj ovu crvenu. Ako te u njoj ne primete, ja više ne znam šta će".
„Mhm, previše je upadljiva", rekla sam, iako sam je nevoljno prihvatila iz njenih ruku.
„Au, sestro, šta li si ti zamislila u glavi?" promrmljala je Anja, pokušavajući da skapira šta to ja zapravo tražim. Istina, ni ja sama nisam znala šta tačno želim. Retko nosim haljine, ali kad dođe taj dan da moram, uvek želim da se pokažem u što boljem izdanju.
„I sama si rekla da moram da zablistam!" našalila sam se na Anjin račun. Mislim da je u tom trenutku preklinjala dan što je baš samnom u šopingu. Znam, teško mi je udovoljiti.
„Kapiram, ali šta tačno tražiš?", pitala je, već polu poraženo klimajući glavom.
Slegnula sam ramenima. „Ne znam tačno... ali znaću kad vidim". Namerno sam se nasmešila, pokušavajući da zadržim dobru atmosferu.
Nakon dugog tumaranja između rafova i previše isprobanih modela, pogled mi je pao na jednu haljinu, potpuno drugačiju od svih koje sam do sada držala u rukama. Crna, elegantna, malo kraća, sa izrezom kod desnog struka i dugim rukavima.
„Ova je ta!" uzbuđeno sam pokazala prstom ka njoj. Nisam ni čekala Anjinu reakciju, već sam je zgrabila sa ofingera i odmah otrčala da je probam.
Dohvatila sam prvu slobodnu kabinu i skinula sve sa sebe, pa čak i brus. U par brzih pokreta navukla sam haljinu preko tela. Materijal je klizio uz moju kožu, kao da je stvoren baš za mene. Pogledala sam se u ogledalo.
„Vau... jebote", nisam mogla da verujem ono što vidim. Bila sam ponosna na svoj izgled. Haljina mi je stajala predobro, isticala je svaki deo tela, najviše obline. Možda je bila malo provokativna, ali mi to nije smetalo. Ni najmanje.
Izašla sam iz kabine, a Anjin pogled je rekao sve. „Jebote, sestro... grmiš!" njena reakcija nabijala mi je ego još više. „Totalno sam ljubomorna!".
„Hvalaaa tiii", razvukla sam osmeh, osećajući kako mi ego raste do plafona.
Vratila sam se nazad u kabinu, skinula haljinu i obukla svoju staru odeću. Ovo je ta. Kupujem je. U međuvremenu je i Anja već izvukla jednu haljinu koju je ranije imala u planu da kupi. Obe smo se našle kod kase, spremne da ih platimo i završimo ovu malu misiju.
Marko P.O.V
Sedeo sam u kafiću i vrteo limenku piva među prstima. Nije mi išlo niz grlo, ali navika je navika. Preko puta mene sedeo je Damjan, vidno nervozan. Nešto ga je opasno mučilo čim me je cimnuo da ovako rano cirkamo pivo.
„Šta je to toliko hitno, brate?" upitao sam ga, sa željom da razbijem tišinu.
„Danas imam dejt sa onom malom Anjom..." reče on.
Ahaa, znači o tome se radi. Brat moj je pao, i to gadno. Ta mala Anja ga je skroz omekšala, ne mogu da ga prepoznam otkako su počeli da se bare. Izgleda da se moj brat ozbiljno zaljubio.
„I u čemu je stvar? Tolika frka oko dejta? Bio si sa hrpom riba, brate".
„Nije isto, brate. Kroz ceo život imali smo samo kurve oko nas. Ti to dobro znaš. A one... Anja i Ivana, one su sasvim drugačija priča. Ne znam kako da se ponašam, jebeno".
Zar je morao baš sad da mi spominje malenu? Taman sam uspeo malo da je iskuliram.
Povukao sam gutljaj, iako mi se stomak bunio. Samo da sakrijem šta mi je prošlo kroz glavu kad je izgovorio njeno ime. Ivana mi ne izlazi iz misli, ma koliko pokušavao da je gurnem u stranu.
Primetio sam kako mu noge igraju ispod stola, kao da je na struju prikačen. Jebote, on se stvarno usrao?
„Ajde, brate, opusti se. Ne postoji ta riba koja nije pala na naš šarm", rekao sam mu, pokušavajući da ga umirim. Nije on nikad dobio pedalu, pa neće ni sad, bio sam siguran u to.
„Izvedi je u neki restoran, šta znam... kupi joj cveće. Pašće sto posto"; objašnjavao sam mu. Na cveće sve padaju, nema šanse da ga odjebe. A i spavali su zajedno, to mu je već pola posla, ne bi trebalo da ima problema.
Problem je što je danas lakše odvesti devojku u krevet nego je stvarno osvojiti. To je, brate, problem cele ove naše nove generacije. A ja... ja nikad nisam ni verovao toliko u tu ljubav. Mislim da to ne postoji. Najveća laž koju je ljudski um izmislio. Lepo zvuči u pričama, ali u realnosti, sve se svede na penis i kliptoris.
ns216.73.216.54da2
and then Add to home screen.