Osetila sam kako me lagano privlači bliže, kao da zaboravlja da nismo sami. Njegova ruka klizila je niz moj struk, nežno, ali odlučno, i povukao me još bliže sebi. U pozadini sam mogla da čujem razna dobacivanja, ali u tom trenutku me uopšte nije bilo briga.
„Ajmo mi odavde, Anja", šapnuo mi je na uvo, a ja sam, bez ijedne reči, samo klimnula glavom. Ustali smo s poda i krenuli ka spavaćoj sobi, ne obazirujći se na dobacivanja.
Izašli smo iz dnevne sobe brzim koracima, pratila sam Damjana dok me je držao za ruku i vukao za sobom. Otvorio je vrata Milanove spavaće sobe i uvukao me unutra. Srce mi je tuklo kao ludo, a u stomaku onaj osećaj leptirića, i to ne malih, nego čitava vojska.
Čim je zatvorio vrata, okrenuo se i zaključao ih. Sela sam na krevet, željna njegovih usana. Nije me ostavio da čekam, prišao je i poljubio me, ovaj put agresivnije. Jezikom je prelazio po mojoj vilici dok su nam se jezici borili za dominaciju.
Uhvatio me je snažno za zadnjicu i podigao, a onda me prebacio na sredinu kreveta, prisiljavajući me da legnem pod njegovim pokretima.
Ovim trenutkom me više nije zanimalo šta će ostali reći, niti da li će nas neko videti. Želela sam ga. Sva ta nekontrolisana osećanja naterala su me da ignorišem sramotu koja je mogla da usledi svake sekunde. Uhvatila sam krajeve njegove majice i povukla je nagore, skidajući je jednim potezom.
Prstima sam prelazila preko njegovih muževnih grudi, jasno ocrtane linije budile su vatru u meni. Spustila sam ruke do stomaka, pa sve niže, laganim pokretima ga dodirujući tamo gde je bio najosetljiviji. Masirala sam mu muškost, dok je polako rastao i pulsirao ispod bermuda.
Zadovoljan uzdah izleteo mu je iz usana, ali onda je on preuzeo inicijativu. Skinuo mi je majicu i nastavio da me ljubi po vratu, polako spuštajući usne niže i niže. Sitni poljubci terali su moje telo da se naježi, bio je tako vešt.
Zaustavio se kod crnog čipkastog brusa. Malo sam podigla leđa i dopustila mu da ga skine, što je i uradio. Brus je kliznuo sa mene, a moje grudi su se otkrile pred njegovim pogledom.
Mazio ih je rukama, povremeno grickajući bradavice zubima. Uživala sam u svakom njegovom dodiru, ali nisam ni ja mirovala. Dok je on bio zauzet mojim grudima, iskoristila sam priliku da mu otkopčam kaiš na bermudama. Brzo sam raskopčala i dugmad, stigavši do njegovih gaćica.
Povukla sam ih naniže i oslobodila njegovu muškost, koja je jedva čekala da iskoči napolje. Čvrst i velik, stajao je između mojih butina dok sam ga laganim pokretima prstiju natezala.
U trenutku mi je zastao dah. Bio je mnogo veći nego što sam očekivala... pomislila sam da li ću uopšte moći da ga izdržim. Srce mi je ubrzano kucalo, ne od straha, već od zadovoljstva.
„Nisi svesna koliko me pališ..." promrmljao je dok se spuštao ka mom stomaku. Osetila sam kako mu telo podrhtava dok sam mu se igrala sa njegovom muškošću.
„Mhmm, želim ga", odlučno sam mu rekla, bez trunke dvoumljenja.
U tom trenutku Damjan je preuzeo potpunu kontrolu. Skinuo mi je sivu trenerku i crne gaćice u jednom potezu, a zatim se spustio između mojih nogu. Srce mi je udaralo kao nikada do sada. To je to, sada nema nazad, Anja.
Bez puno odugovlačenja ušao je u mene, snažno i odlučno. Prostrujala je kroz mene mešavina bola i užitka, a jedino što sam uspela da izustim bio je tihi jecaj. Osećala sam ga celog u sebi, i to mi je bilo dovoljno. Zatvorila sam oči i prepustila sam se tom trenutku.
Ivana P.O.V
„Teodora, istina ili izazov?" upitao ju je Stefan, kada se flaša zuastavila na njoj.
„Istina", odgovorila je odmah. Ja sam i dalje bila u šoku zbog Anjinog odlaska u sobu sa Damjanom. Zar tako brzo? Pa nisu se ni smuvali kako treba, a već su završili u krevetu.
„Jel si ikada prevarila dečka?" upitao je Stefan odlučno.
„Ahhh, moram da priznam da jesam... više puta" rekla je Teodora bez trunke srama.
Nikada mi nije delovala kao takva osoba, ni malo. Stvarno je bila dobra drugarica, pre svega fina i ljubazna. Izgleda da svi imamo tu neku manu u sebi. Do duše... Marko ih ima više, možda, čak, previše.
„Opaaaa!" izdrao se Marko. „Ja sam mislio da si ti fina devojčica". Odjenom je smeh zavladao dnevnom sobom nakon Markovog dobacivanja.
„Ee, mrš tamo! Ja sam dobra devojka!" branila se Teodora, ispravljajući ruku i pokazujući mu srednji prst, uz blagi osmeh koji je krasio njeno detinjasto, ali lepo lice. Šta sve još neću da čujem pored ovih ludaka.
„Još piva?" upitao me je Marko. Sedeo je pored mene sve vreme, i iako nismo mnogo pričali. Ustao je sa poda i čekao moj odgovor.
„Moj stomak je pun", rekla sam iskreno. Imam osećaj da će mi stomak eksplodirati ako budem uzela još jednu limenku.
„Okej", rekao je, otišao do stola i uzeo još jednu limenku za sebe. Zar ovom čoveku nikad nije dosta? Gde mu stane toliko?
Vratio se nazad i seo ponovo pored mene, nešto bliže nego ranije. Šta li sad muti ta luda glava? pomislila sam u sebi. Stvarno mi se sviđa, ali preko nekih stvari jednostavno ne mogu da pređem. Iskoristiće me, to je činjenica koju sam unapred znala. Iako mi ponekad dođe da mu se predam cela, ali na svu sreću, inat je bio jači od mojih misli.
„Ajde, nastavljamo dalje!" dobacio je Milan, nestrpljiv da dođe na red. Pružio je flašu Teodori da je zavrti.
Flaša se ponovo okretala i polako usporavala. Molim te, nemoj da staneš mene. Samo me preskoči, flašo! Oči su mi pratile samo jednu stvar, flašu. I onda se zaustavila između mene i Marka. Šta sad? U tom trenutku začula sam vrata iz hodnika, neko je ušao u kuću.
Neki dečko plave kose uleteo je u dnevnu sobu kao furija, prekidajući našu malu žurku. „Ne javljaš se na jebeni telefon!" jedva je uspevao da izgovori, zadihan do kraja.
„Šta se dešava?" upitao ga je Marko, prilazeći mu, uplašeno. Izgleda da se poznaju.
„Moramo nasamo. Zovi Damjana, hitno!" rekao je nepoznati lik. Zašto nasamo, a ne ovde? Šta to kriju? Marko je odmah otrčao do spavaće sobe i zvao Damjana, prekidajući ga u ko zna čemu da se dešavalo u sobi.
Marko P.O.V
Čim se Damjan setio da se skine sa Anje, odmah smo otišli sva trojica u sobu Milanovih roditelja, kako devojke ne bi čule razgovor. Znao sam da nešto ne valja, čim ovako dolazi nepozvan, ništa dobro ne može da bude.
„Šta je sad bilo, Ivane?" upitao sam, dok je on par sekundi ćutao, pokušavajući i dalje da dođe do daha.
„Grobari su pretukli Tadiju!" napokon, reči su počele da izlaze iz njegovih usta. Tadiju? Zašto bi njega napali? Grobari čak ni ne znaju da on ide na utakmice.
„Šta bre? Zašto?" ništa mi nije bilo jasno, a ni Damjanu.
„Tebra, nemam blage. Blejao je u parku sa ribom, onda su ga uvatili i odvukli", objašnjavao je. Kakve pičketine... zar je moguće da su ga napali pred ribom?
„Kako je on?" ubacio se Damjan u razgovor. I mene je isto zanimalo, dečko nije zaslužio ništa od ovoga. Ne cima se, nije umešan u ikakva sranja, samo ide na jebene utakmice...
„Prebacuju ga na VMA. Ima polomljena rebra i arkadu, motkama su ga tukli, jedva diše, jebote!" počeo je Ivan panično da šeta u krug po sobi.
„Polako, Ivke..." pokušao sam da ga smirim, dok mi je krv ključala od besa. Jebaću im mater, ko god da je to uradio.
„Jel se zna nešto? Koji likovi su u pitanju?" upitao sam, dok mi se vilica stezala od besa. Neće ovo proći nekažnjeno, jebeno ne može.
„Rekao mi je da su bila tri lika, skroz maskirana u crno, sa motkama u rukama. Mada mi smrdi nešto... grobari nemaju običaj da kriju lica kada je sranje van javnosti", zbunjeno je objašnjavao Ivan. Mogu da zamislim kako mu je, Tadija mu je poput mlađeg brata.
„Ovaj... da, rekao mi je da ti prenesem poruku!" pogledao sam ga iznenađeno. Kakva sad poruka? Nismo izazivali nikakve grupe u poslednje vreme.
„Koji kurac, poruka? Pričaj više!" nisam mogao više da obuzdam bes koji mi je ključao u telu.
ns216.73.216.54da2
and then Add to home screen.