„Brate, nemoj da me blamiraš", mrmljao je kroz smeh dok sam ga pokušavala oraspoložiti svojim glupim šalama.
„Ajde, pridruži nam se. Nemoj da sediš sa strane kao neki smarač", rekla sam, pokušavajući da ga dignem sa stolice, ali nije odustajao.
E, vala, neću ni ja da odustanem. Ustaće sa te stolice makar mi bilo poslednje!
„Ja, smarač?" podigao je obrvu, praveći se da ga je uvredila moja izjava.
„Da, smaraču! Diži to dupe sa stolice" naredila sam mu odlučno.
„Da li ti ja izgledam kao neko ko voli da skače pijan po sobi?".
Ha! Pre bi rekla da ne zna da igra. Ili ga je sramota. Nema treće opcije, to potpisujem. Povukla sam ga za rukav njegove polo majice i prstom pokazala da se digne iste sekunde.
Milan je duboko uzdahnuo i pogledao me onim očima kao da će da kaže skini mi se s kurca. Ali čim je video moj tvrdoglavi izraz lica, prevrnuo je očima i uz osmeh se digao sa stolice. Jupi, uspela sam da ga ubedim!
„Zadovoljna?" pomrmljao je, nezadovoljno. A ja sam iskezila pobednički osmeh.
„Bravooo, Milane!" viknula sam namerno glasno, a on je pocrveneo od blama u kojem sam ga uvalila. Baš me briga, ako treba, crkni od blama. Bitno da si ustao!
Marko P.O.V
„Čim saznaš nešto, odmah mi javljaj. Svaki detalj mi znači, brate" razgovarao sam preko telefona sa poverljivim čovekom, nešto poput krtice koja zna sve što se dešava po kraju.
„Važi, Mare. Budi blizu telefona, odmah ću opaliti po mojim vezama!" rekao je i prekinuo poziv. Vratio sam telefon u džep i krenuo da izađem iz kupatila u koje sam se zatvorio da me niko ne čuje.
Otvorio sam vrata i u par koraka ponovo se našao u dnevnoj sobi. Ivana je đuskala na sredini prostorije, a njeni pokreti stvarali su nenormalne vibracije njenih oblina koje su poskakivale pri svakom njenom pokretu.
Prošao sam pored stola, uzeo limenku piva i seo na kauč. Otvorio sam limenku i popio gutljaj, ali ni taj gutljaj mi nije smirio nemir. Unutra sam ključao, pola glave mi je vrtelo o Žiki i prodaji, a druga polovina bila je opsednuta njom.
Njen osmeh bio je nestvarno lep. Zašto joj ne bih prišao? Spustio sam limenku nazad na stolčić i ponovo ustao. Lagano sam joj prišao s leđa i obavio ruke oko njenog struka, dok se njeno telo i dalje kretalo u ritmu muzike.
„Šta to radiš?" upitao me je taj mali đavo, ne prestajući da đuska.
Pratio sam njene pokrete, iako su moji delovali smešno u poređenju s njenim divljim i slobodnim plesom. Okrenuo sam je ka sebi i spustio lice blizu njenog vrata. Miris vanile udarao mi je u glavu, terao me na zlo, ali sam se suzdržavao koliko sam mogao.
„Malena...", šapnuo sam joj dok smo plesali jedno uz drugo.
„Mhmm?" podigla je pogled i oči su nam se srele. Nemir je prostrujao kroz mene. Bila je jebeno prelepa... oči, nos, usne, obrazi, pa čak i te savršeno oblikovane obrve. Sve na njoj delovalo je kao da gledam anđela koji je sleteo da me očara.
„Tvoja lepota me tako izluđuje..." izgovorio sam, dok mi je ruka nesvesno skliznula niz njen stomak.
Ovog puta nije bežala od mene. Nije sklanjala ruke. Naprotiv, delovalo je kao da uživa u mom dodiru. Nežnim pokretima kružio sam joj oko pupka, a želja u meni rasla je iz sekunde u sekundu. Želeo sam je toliko da mi je kroz glavu prolazila samo jedna misao, da je zadovoljim kao niko pre mene, da to pamti zauvek.
„Nemoj, Marko..." njen glas bio je tih, nesiguran. Osećala se dvoumica u njenim rečima, ali sam znao, jedan deo nje me ipak žarko želeo.
Moja ruka i dalje je klizila po njenom stomaku. Ona ništa nije preduzimala, sve dok nisam skliznuo niže, ka početku njenih gaćica ispod šortsa. U trenutku kada sam hteo da zađem dublje, brzo je reagovala i uhvatila me za ruku.
„Ne mogu, Marko. Ne kada znam kakav si... Ne želim da me iskoristiš".
Jednim korakom se udaljila od mene, a osmeh joj je odjednom potonuo. Kako može tek tako da ignoriše vatru između nas? Svesna je svega što se događa između nas dvoje.
„Ne želim da te isko...", pokušao sam da se opravdam, ali me je prekinula.
„Samo, nemoj... Već unapred znam tu priču, Marko", rekla je sumnjičavo. Ne veruje mi? Stvarno misli da želim da je povredim? Možda sam i želeo u početku, ali sada...
„Šta da uradim da počneš da mi veruješ, malena?"
„Ne znam... vreme će pokazati, Marko".
Tu se završila naša blaga rasprava. Okrenula mi je leđa i otišla kod drugarica. Dok sam je poraženo pratio kako odlazi od mene, pomislio sam. Bićeš ti kad tad moja, jel čuješ?!
(...)
Kasnije, kada smo istrošili baterije, kao i obično, Damjan je predložio da igramo istina ili izazov. Tako smo i ostali. Svi smo seli na pod, u krugu, čekajući odvaljenog Damjana da započne igru. Iskreno, ni ja nisam bio mnogo bolji od njega.
Gledao sam u tepih ispred sebe, u crevene tačkice koje su mi se vrtele po glavi. Ivana... ona je prvi put izabrana tek u trećem krugu, nakon brutalnih izazova i perveznih pitanja.
„Istina ili izazov?" upitao ju je Damjan.
„Istina..." odgovorila je kratko, verovatno svesna da je čeka pakao od pitanja.
„Kada si izgubila nevinost?" pitanje je kao da ju je udarilo u čelo. Pocrvenela je cela, stid joj je izbio na lice. Čekaj, čekaj... da nije možda? Malena... nevina si, jel da?
Ivana P.O.V
Zar je baš morao to da me pita... Uvek sam mrzela ovu igru, pogotovo kada krene ovako daleko. Od samog početka mi se smučilo.
„Ovaj... pre godinu dana..." slagala sam.
Jebeno sam nevina. Nikada nisam dozvolila da me neko takne, a kamoli da me ima. Nisam imala želju, kao ostale devojke, da dajem svoje telo iz zabave. Za mene je to bilo nešto posebno i važno. Više bih volela da moj prvi put bude iz ljubavi, onako pravo... što ću pamtiti do kraja života.
Anja je znala celu situaciju i pogledala me začuđeno. Pa neću im sigurno reći da sam nevina. Danas je to, po njihovom, sramota u mojim godinama. Danas devojke gube nevinost već sa trinaest godina, što mi je izgledalo totalno bolesno.
Uzela sam flašu u ruke i snažno je zavrtela u krug, čekajući da vidim na koga će sledeće zaustaviti. Flaša je stala na Marka. Zar baš na njega...
„Istina ili izazov, Marko?" upitala sam, a srce mi je ubrzano kucalo. Slatko se nasmejao, očigledno uživajući u igri.
„Izazov, mala", odgovorio je, čekajući da mu zadam neki zadatak. Hmmm... šta bih mogla da mu zadam? Moram nešto dobro da smislim, a ništa mi trenutno ne pada na pamet.
„Hmm... uradi dvadeset sklekova", rekla sam, svesna da je to možda najgluplji izazov koji sam mogla da smislim. Nikada nisam bila dobra u ovoj igri.
Opušteno je prihvatio izazov, ustao sa poda i počeo da radi sklekove. Bio je pomalo mršav, ali snažan, odmah se videlo koliko je jak. Uradio je sklekove bez problema, dok sam ja konstantno buljala u njega, nadajući se da niko neće primetiti.
„Lagana priča", dobacio je pri kraju. Sada je on zavrteo flašu, koja se zaustavila tačno na Damjana. Jel mogueće? kao da je namešteno da ovako stane flaša.
„Izazov!" dobacio je Damjan, spreman na sve što mu Marko zada.
Marku nije trebalo dugo da smisli zadatak. „Poljubi Anju u usta, ne na blic".
Eh, tačno sam znala da će nešto ovako da izvali. Ipak, Anja se nije bunila, pre bih rekla da je jedva čekala da se nešto ovako desi.
„Važi", rekao je i odmah se približio Anji, koja ga je dočekala sa osmehom.
Bože, debila. Bili su kao neka deca. Prislonili su usne i počeli dublje da se ljube. Poljubac je trebalo da traje kratko, ali oni su ga odužili, potpuno zaboravljajući da nisu sami u sobi.
„Ok, ok, dosta, golupčići, tamo je soba!" dobacio je Marko kroz šalu, i svi smo prsnuli u smeh. Poljubac je stvarno bio dug... ako se posle ovoga ne smuvaju, onda nikad neće.
ns216.73.216.54da2
and then Add to home screen.