Prstima sam joj nežno prešao preko obraza, klizeći polako niz vrat. Inat joj je radio punom parom, ali ja i dalje nisam odustajao od svog cilja. Približio sam svoje usne njenima, i umesto poljubca, dobio sam jak udarac u lice.
Stvarno, malena? Osećao sam kako mi obraz pulsira, mala ima jaku ruku. Gurnula me je snažno svojim zglobovima i besno ustala sa kauča. Oči su joj bile krvave od besa, a lice joj je poprimilo oštru, ledenu boju.
„Tako ti plaćaju devojke kada budeš malo dobar prema njima, jel?!" izdrala se toliko glasno da su joj vene iskočile po vratu.
„Gadiš mi se, Marko!" nastavljala je da se dere, polako hodajuči ka ulaznim vratima kuće.
„Gde ćeš? Napolju pada kiše, bre", stao sam ispred vrata i pokušao da je zaustavim, rukom blokirajući da izađe napolje.
„Kao da te je briga... Doveo si ti mene ovde zbog neke druge stvari!" zastala je na trenutak da dođe do daha. Od silnog dranja, izgubila je kiseonik.
„Nije istina...", pokušao sam da joj kažem, ali me je odmah presekla novom histerijom.
„Sad kad odem, taman možeš da zoveš neku drugu da ti da ono što ja nisam", rekla je.
Nisam znao šta da kažem. Ako želi da ide, neka ide. Pomerio sam se sa vrata i oslobodio prostor da može da izađe iz kuće, iako bih je rado sada zaključao da ne mrda nigde odavede.
Izletela je napolje kao furija, ignorisajući kišu koja je padala. Gledao sam je kako se udaljava polako praznom ulicom. Hteo sam da potrčim za njom i sve joj priznam, sva osećanja koja osećam prema njoj. Ali inat je bio jači od mene, neću trčati za njom.
Baš sam zajebao... Marko, kretenu glupi! Jebeno će se smrznuti napolje, s obzirom na to da je polugola obučena. Čak je i svoje stvari zaboravila da ponese. Zašto uopšte imam kajanje? Koji mi je, kurac više?
Ivana P.O.V
Napolju je bilo baš hladno, dok je kiša i dalje padala u jakom ritmu, ali me to nije sprečilo da odem što dalje od te kuće. Nisam znala šta da radim. Bila sam tako besna na Marka, bio je tako dobar i pažljiv, sve dok se odjendom nije promenio.
Ne mogu da idem kući... mami sam rekla da ću prespavati kod Anje. Tačnije kod Marka, samo što nisam očekivala da će se ovako završiti.
Sela sam na klupu ispod nastrešnice, kod stanice, i posmatrala kišu kako pada dok mi je telo drhtalo od hladnoće. Osećala sam se kao da je cela ova noć bila samo neki loš san.
Ne znam kako sam uopšte mogla da poverujem da je Marko drugačiji od svih momaka koje sam do sada upoznala.
Koliko puta sam već doživela ovakvu situaciju, kada sam mislila da je neko drugačiji, da je neko na koga mogu da se oslonim, u koga mogu da se zaljubim, ali se na kraju ispostavilo da je sve to bila samo iluzija.
Svi su govorili pravu istinu o njemu, a samo sam ja bila ta koja je htela da veruje u suprotno. Kad sam glupača, eto ti sad, pa se jebi, kad ne slušaš one koji pokušavaju da ti pomognu.
Bila sam besna i na sebe, i na njega, povređena i razočarana. Marko je bio divan prema meni, bar u nekim trenucima, ali sada sam shvatila da to nije bilo iskreno. Bio je samo još jedan momak koji se igrao mojim emocijama i ostavio me da se sama suočim sa svojim osećanjima. Nisam mogla da verujem koliko sam bila naivna i koliko sam ponovo dozvolila da me neko povredi.
Želela sam da odem odmah, da se maknem od svega toga. Želela sam da budem snažna i nezavisna, da ne zavisim ni od koga i da sama stvaram svoj život. Ali, duboko u sebi znala sam da sam krhka i slaba.
Nisam želela da se osećam tako, ali nisam mogla da zaustavim suze koje su mi klizile niz obraz.
Sedela sam sama na autobuskoj stanici i dozvolila sebi da budem tužna. Ovo je bio još jedan bolan trenutak u mom životu.
Uzela sam telefon u ruke, ne mogu celu noć da provedem na klupi. Okrenula sam dobro poznati broj i pozvala Anju, ona mi je večeras bila jedini spas. Nije se javila odmah, verovatno je spavala. Već tek iz trećeg pokušaja, hvala bogu.
Laknulo mi je kad sam začula njen umorni glas na zvučniku. „Ivana? Zašto ne spavaš, šta je bilo?".
„Nadam se da te nisam probudila, ovaj, treba mi usluga..." posramljeno sam govorila. Bilo je tačno 02:35.
„Plakala si? Govori šta se dešava?", delovalo je kao da je prepoznala moj slomljeni glas koji nisam uspela da sakrijem.
„Mogu li da prespavam kod tebe, Anjice?" upitala sam je, pokušavajući da izbegnem odgovore na njena pitanja. Svakako ću joj morati ispričati šta se desilo.
„Naravno! Ali... zar nisi trebala da spavaš kod Marka?" upitala je.
„Ispričaću ti kad dođem, ne mogu sada da ti objašnjavam preko telefona...".
Nisam imala više snage, nije mi se pričalo. Smrzavala sam se, plakala i sedela sama na sred ulice. Koliko sam sada jadno izgledala... sramota me je same sebe. Najgore od svega, bila sam samo u dukseru i gaćicama... Na svu sreću, nije bilo nikog napolju.
To me je podsetilo da sam zaboravila stvari, sranje! Ostavila sam na sred mašine svoj brus i ostale mokre stvari. Joj, šta sad da radim? Ne mogu da ga zovem posle svega...
Ustala sam sa klupice i krenula brzim koracima ka Anjinoj kući. Nije bila mnogo daleko od Markove, ali hodati po kiši polugolišava zadavalo mi je malo teži zadatak. Nisam osećala prste na nogama, zar su mi se toliko smrzli? Kosa mi se lepila za lice dok sam pokušavala da se probijem kroz jak pljusak.
Svaka kap na mom licu podsećala me je na događaj koji se desio malo pre, na sve što sam dozvolila da se desi večeras. Malo sam i sama bila kriva za sve to, šta si mogla da očekuješ, Ivana? Nisam znala šta da mislim o sebi.
(...)
Kucala sam na vrata smrznutim pesnicama, sve dok Anja nije otvorila. Nisam ništa govorila, samo sam joj odmah skočila u zagrljaj. A suze su me odmah savladale, jebiga. Nisam mogla da ih zaustavim, bile su jače od mene.
„Polako, Ivana. Biće sve u redu", šaputala mi je, nežno milujući moju dugu kosu. Poput Majke, bila je jedina koja me nikada ne bi kritikovala za ispade, već samo podržala, koliko god loše bilo.
Tiho smo otišle u njenu sobu, pazeći da probudimo njene roditelje koji su već uveliko spavali.
Ulaskom u sobu, bacila sam se na njenu rozu fotelju. Zaboravljajući da sam potpuno mokra od glave do pete. Upsić..
„Jao, izvini", krenula sam da ustanem, ali me je ona zaustavila.
„Saću da ti dam da obučeš suve stvari, ne možeš mokra da mi sediš", rekla je.
Dala mi je jednu od njenih majica i spavaći šorc, veoma kratak. Da, Anja je često volela da nosi previše kratke stvari, pogotovo kratke šorceve gde pola dupeta seva napolje. Kad sam se presvukla donela mi je grejalicu i uključila je da se ugrejem.
„Bila sam tako glupa.." rekla sam gledajući u pod od sramote.
Ispričala sam Anji celu priču, od početka pa do kraja. Sve u detaljima, kao da razgovaram sa inspektorom, a ne drugaricom. Svakako, njoj sam jedino i verovala, pa mi nije bio problem da joj sve ispričam kako je bilo.
„Šta se desilo na kraju?" radoznalo me je upitala.
„Izjurila sam napolje i evo me sad kod tebe", rekla sam smoreno. „Bio je tako dobar ceo dan, da bi se na kraju promenio u aždaju i pokvario sve". Bolelo me je, zar je morao sve da pokvari? sve to samo zbog jednog seksa?
„Kakav kreten, čoveče. Lično ću da mu izbijem zube!" rekla je Anja, stežući pesnice. Koliko god mi bilo smešno, znala sam da će to zaista uraditi ako je ne sprečim.
„Mhm, nemoj molim te. Znam koliko si luda, ali to nije potrebno".
Na kraju nismo mogle ni da spavamo, već smo celu noć vilenile i ogovarale Marka i Damjana. Toliko o tome da trebam da zaboravim na njega, ne mogu iz glave da ga izbacim...
„Iskreno, mogla bih da ti pozajmim neke svoje šorceve. Gledaj kako ti dupe izgleda zategnutno", podjebavala me je. Šorc mi je bio jako mali, pa je izgledalo kao da nosim gaće, a ne šorc.
„Neka hvala, dobro je meni i onako".7Please respect copyright.ＰＥＮＡＮＡAQgQdNapAR
and then Add to home screen.