„Nema nikog gajbi, opušteno", nije morao dva puta da mi ponavlja. Klimnula sam glavom i odmah otišla u dobro poznato kupatilo. Došla sam do ogledala i pogledala se u svoj odraz. Mokra kosa, crvene oči od umora i duks koji mi više liči na pokislu krpu nego odeću.
Skinula sam duks sa sebe, potom i sve ostalo. Čak su mi i gaćice bile mokre, kao da sam stajala pod tušem, a ne na kiši koja čak nije ni jako padala. Osećala sam slobodnije stojeći golišava, bez tog neprijatnog osećaja zodeće zalepljene za kožu.
Uzela sam peškir koji mi je Marko dao, njegov. Znala sam to, s obzirom da je čak i peškir mirisao na njega. Beli peškir srednje veličine. Brisala sam njime svoje vlažno i mokro telo. Od glave ka stopalima, ostavljajući kosu za kraj.
„Ee, doneo sam ti neke stvari", čuo se Markov glas iza vrata. Uvila sam peškir oko tela, prikrivajući svoje intimne delove.
„Uđi", rekla sam, ne znam ni ja sama zašto. Lagano je otvorio vrata i u nekoliko koraka ušao unutra. Sada je njegov pogled bio fokusiran samo na mene. Na moje golišave butine koje su sevale.
„Izvoli, mislim da će ti odgovarati", rekao je, pružajući mi crni duks. Uzela sam ga i odložila na veš mašinu. Jednom rukom i dalje držajući da ne spadne peškir sa mene.
Njegov pogled bio je dovoljan da se moja koža naježi, a tišina među nama bila je glasnija od kiše koja je i dalje udarala po prozoru kupatila. Kako bih sada pustila da peškir spadne s mene i pružim mu to zadovoljstvo. Ali ponos je bio jači od mene i mojih prljavih misli.
„Umm... možeš da izađeš?" pomalo stidljivim glasom reči su izlazili s mojih usana, koje su pakleno želele njegove usne na sebi. Srce mi je ubrzalo ritam, a koža se i dalje ježila svaki njegov pogled koji se duboko zadržavao na mom telu.
„Naravno", rekao je, i dalje odmeravajući moje telo. Stajao je još nekoliko sekundi u mestu, pa napokon krenuo ka vratima.
„Hvala ti..." dobacila sam pre nego što je stigao da zatvori vrata za sobom.
Čim su se vrata zatvorila, kao da mi je odmah laknulo, jer su me samo sekunde delile od toga da mu se predam i pustim mašti na volju. Kroz moj život imala sam samo jednog momka, a čak ni on nije imao priliku da me ovako gledao kao što je Marko gledao malopre. Zato sam, valjda, i neprestano crvenila na svaku neprijatnu situaciju između nas.
Skinula sam peškir sa sebe i sada prešla na kosu. Fena nije bilo, pa sam peškir uvila oko kose.
Obukla sam crni duks, još veći nego prethodni, ali mi je prijao. Duks mi je pokrio butine i prstne na rukama, grejući moje hladno telo. Brus nisam ni oblačila nazad, jer je i dalje bio mokar, dok sam gaćece uspela bar malo da osušim, pa sam ih navukla.
Noge su mi i dalje bile bose na mokrim pločicama, šireći hladnoću kroz celo telo, ali nisam reagovala. Trudila sam se da ignorišem tu činjenicu. U gostima si, Ivana, nisi kod kuće da zapovedaš i tražiš svašta.
Duboko sam izdahnula, kao da imam tremu, i ostala još par sekundi u mestu, skupljajući hrabrost da izađem iz kupatila. Kada sam bila spremna, otvorila sam vrata i krenula ka dnevnoj sobi, gde me je čekao Marko.
Marko P.O.V
Izašla je iz kupatila onako zavodnički, kako to samo devojke umeju. Moj dukser, koji je sada bio na njoj, stajao joj je savršeno. Izgledala je prelepo. Taj mali đavo mi nije davao mira, i to sam već unapred znao.
Oslonio sam se na kauč na kojem sam sedeo, dok su mi se misli vrteli samo oko jedne stvari. Njeno golo telo ispod mog duksera. Butine su joj bile pokrivene tkaninom, izazivajući me da ga podignem i istražim njene skrivene, intimne delove.
Ali ona nije bila takva... pre bi se ubila nego predala meni, i upravo to me je jebalo u mozak.
„Šta je bilo?", upitao me je taj mali đavo. Primetila je da ne skidam pogled s nje, a nije me bilo ni briga da li će primetiti. Nisam odmah odgovorio, što ju je izazvalo da sedne pored mene na kauč.
„Izgledaš baš jebozvano, mala" rekao sam onako kako sam i mislio, bez da razmislim kako će reaogovati na moje pervezne misli.
Njene prelepe, svetloplave oči bile su umorne, ali i dalje privlačne za gledanje.
„Aha, taj tvoj šarm ne pali kod mene, kretenu", dobacila je, pogledom razgledajuči dnevnu sobu.
„Jebiga, ne verujem ti, Malena..." pašćeš ti kad tad! omislio sam u sebi. Neće moći tako večno da mi se opira, znam to.
Koliko god da bila drugačija od drugih devojaka, i dalje mislim da ne može da mi odoli. Pogledala me je tim njenim prelepim okicama, ovaj put bez trunke poverenja. U njenom pogledu mogao sam da vidim inat. Inat koji me je stalno nervirao. To njeno silno opiranje... uhhhh.
Ne znam da li me to samo još više pali, pa je želim kao nikoga pre, ili me samo izluđuje činjenica da nije moja... bar ne još.
„E, pa počni da veruješ, kretenu. Nisam ti ja kurva za igranje". Sad je već bila pomalo nervozna, izgleda da sam preterao. Jebiga. Ja ne bih bio Marko kad ne bih nastavio da je podjebavam.
Podigao sam obrvu izazovno, spreman da joj dokažem suportno.
„Si siguran u to, malena?" upitao sam je pomalo perveznim pogledom.
Zapravo, nikada je nisam ni smatrao kurvom, niti plenom za igru. Nije bila poput Marije ili ostalih droca. Ona je drugačija. Želim je... po svaku cenu. Pored nje imam mir, a s njom bih mogao i da zaspim bez da me progone demoni u snu.
„Da!" dobacila je kratko, prekstuvši ruke preko grudi.
Prihvatio sam taj izazov. Morao sam da probam da uradim prvi korak, jer jednostavno nisam mogao da joj odolim.
„Baš da vidim", promrmljao sam.
Nagnuo sam se ka njoj, i dalje sedeći na kauču. Kosa joj je i dalje bila mokra, kapljice su klizile niz vrat, što me je još više palilo. Možda nisam smeo ovo da uradim, ali bilo je jače od mene. Jebiga... bilo je prekasno za dizanje ručne.
ns216.73.216.54da2
and then Add to home screen.