Sve je bilo lepo dok Marija nije izvadila malu providnu kesicu, pretpostavljam da je to bila trava. Nikada nisam bila ljubitelj droge i ostalih supstanci, iako je to danas postala svakidašnja stvar omladine. Ali, isto tako, nikada nisam osuđivala ljude koje koriste te stvari, to je bila njihova odluka i poštujem je.
„Donela sam, kao što si rekao, Marko", rekla je, pružajući providnu kesicu Marku, koji ju je odmah ščepao kao da mu je poslednja.
„Bravo, Marija" zadovoljno je ustao Stefan sa klupe i pružio Marku rizlu i flop.
Marko je krenuo da mota džoint, vešto, kao da mu je to normalna rutina. Papirić je proizvodio zvukove u njegovim rukama. Ja sam sedela i posmatrala ga, pitajući se da li će meni nuditi. Lako sam već unapred bila spremna da odbijem.
„Ajmo sa strane, Ivanice", povukla me je Anja. Ona je takođe delila loše mišljenje prema tim stvarima. Čak ih je i osuđivala, zato je želela da se sada udaljimo od njih.
Otišle smo na skroz drugu stranu splava, ne govoreći ostalima ništa. Naslonila sam se na gelender i pratila kako se voda pomera u različitom ritmu. Dok je Anja leđima bila naslonjena, gledajući pravo u devojku koja je sedela do Damjana.
„Da sam znala da prave jebarnik, nebi ni prihvatila da idemo sa njima" promrmljala je u bradu, besna i nervozna.
„Misliš da bih ja pristala, da sam znala da će ona Marija da bude ovde?" rekla sam iskreno. Nervira me od same njene pojave, uvek mora da se pojavi neka kuja i sve pokvari.
Još jednom sam pogledala ka njima, tačnije prema Marku i Mariji. Čim sam ustala, odmah je skočila da sedne pored njega. Sada žalim što sam se udaljila i dopustila njoj da sedne na moje mesto. Nikada nisam koristila te stvari, ali sam dovoljno znala šta se radi posle varenja.
„Izgleda da ovaj put ne možemo da kidnemo. Jedino da preplivamo do obale" rekla je Anja, pokušavajući da izvije lažan osmeh. Praktično smo bile zarobljene ovde, u sred reke, dok oni ne odluče da je vreme za povratak.
Duboko sam uzdahnula i prihvatila činjenicu. „Nažalost, moramo da ostanemo do kraja". A onda sam još jednom bacila pogled ka stolu. Ta kurva nije odustajala. Zakačila se oko njega kao pijavica, smeškajući se na svaku njegovu izgovorenu reč.
Osećala sam ljubomoru, i to veoma jaku. Tresla me je na sve strane, kako bi joj sada prišla i raščerupala svu kosu na glavi. Ali ne želim da im dopustim takav užitak. Neće me niko od njih videtu ljubomornu, nema šanse.
„Ne skida se sa njega" dobacila je Anja, znajući da mi pogled ne silazi s Marka, koji je bio okupiran Marijom.
„Kako bih joj jebala mater sad", promrmljala sam kroz zube.
„Samo pusti... Nemoj da pokažeš Marku da si ljubomorna. To oni najviše vole" rekla je tiho, a ja sam samo klimnula glavom. Upravu je, ne smem više sebi da dozvolim bilo kakve ispade koje bi njemu očigledno godile.
„Upravu si, oćemo po još jedno?" pogledom sam pokazala ka praznoj flaši piva.
„Ja sam za!" nasmešila se. Napokon smo obe malo živnule, ali sada me je čekao najteži zadatak, dođi do stola i uzmi pivo bez da te niko ne zaustavi.
Krenula sam laganim korakom, pokušavajući da izgledam smireno. Prišla sam stolu i ugledala dve neotvorene flaše piva, bingo. Oni su već bili pri kraju sa pušenjem džointa. Miris je osvajao svaki delić teritorije splava, kao da je nemoguće ignorisati ga.
Brzim potezom pokupila sam dve flaše, bez da napravim buku. Marko me je prvi primetio, ali ništa nije govorio. Okrenula sam se i krenula da odlazim, osećajući njegov vreo pogled na meni.
Nisam pokazala slabost, niti ljubomoru. Uspravno sam se vratila do Anje, ignorisajući njegov pogled na meni. Gledaj... izgleda da ćeš samo to i moći da radiš svojim postupcima, kretenu.
„Daj, daj, daj", cupkala je Anja u mestu, bukvalno otimajući mi flašu iz ruke.
„Polako bre, stoko" dobacila sam kroz šalu, što ju je samo još više nasmejalo. Kakva ludača, stvori joj se višak energije u sekundi. Zato je toliko i volim, uvek me razveseli kada sam sjebana.
Dok sam otvarala flašu, pogled mi je konstantno lutao ka stolu. Koliko god da se ja opirala, moje misli su radile protiv mene. Marija je i dalje sedela pored Marka, ali sada je njegova pažnja bila uperena ka meni. Pogledom je pratio svaki moj naredni korak.
„Ajde, živeli, Ivanice", Anjin glas me je trgao iz transa. „Za tvoje preseljenje i sve ludosti koje ćemo raditi u budućnosti". Podigla je flašu u vis, čekajući da se kucnemo.
Već mogu da zamislim kakve ludosti sprema, Anja je bila luda što se tiče provoda. Nije me plašio provod, već ona sama. Kucnule smo flaše i eksirale par gutljaja u isto vreme. Gorak, ali opuštajući ukus mi se spuštao niz unutrašnjost tela.
„Izgleda da su odlučili da nas prosvetle svojom pažnjom", okrenula sam se nakon što me je Anja upozorila. Imala sam šta i da vidim, Damjan i Marko su nam prilazili. Huh... šta sad?
Zašto odjednom imam tremu? Ivana, koji ti je? Pitala sam samu sebe, ali odgovora nije bilo. U redu, Ivana, budi normalna i ne pokazuj da ti je stalo. Ponavljala sam samoj sebi, sve dok nisu stigli do nas.
„Zašto ste se udaljile tu same?" upitao nas je zbunjeno Damjan. Odmah se parkirao uz gelender pored Anje, očekivano.
„Malo smo pričale", dobacila je Anja, praveći se da je sve uredu. Iako ništa nije bilo uredu, i to smo obe dobro znale.
„Imaš minut, Malena?" obratio mi se Marko, ignorišući Anju i Damjana. Očima mi je pokazao da ga pratim, pa sam tako i uradila. Naravno, opet sam krenula da trčim kao kuče za njim, iako sam sebi rekla da to više neću da radim...
Otišli smo do zadnjeg dela splava, gde je bila mala kućica sa motorom i ostalim stvarima koje su pokretale splav. Stala sam naspram njega i čekala da krene da puca. Oči su mu bile crvene i krvave, opsednute mojim telom. Nisam mogla da ne primetim kako me je odmeravao.
„Jel sve okej? Ne izgledaš mi dobro", progovorio je. Sad brine? A do malo pre mu je Marija bila atrakcija za zabavu.
„Zašto ne bi bilo, ovde je prelepooo", rekla sam pomalo ironično. Prekrstila sam ruke i okrenula pogled ka vodi.
„Ne bih baš rekao da je tako... malena", ruku je naslonio na moj obraz i blagim stiskom okrenuo moj pogled da nam se oči sretnu u jednu tačku.
„Nije ni bitno..." bilo je poslednje što sam rekla. Ne mogu tek tako da pređem preko nekih stvari, igra se sa njom, a tako i sa mnom. Neće sedeti na dve stolice.
„Slušaj... nisam je ja pozvao, ako te to muči", pravdao se. Ma kako da ne... Ne može meni da priča te bajke za malu decu. Nisam baš toliko glupa da poverujem u tu priču.
„Zato si, iz dobre namere, odlučio da ti sedi u krilu?" podigla sam obrvu, govoreći ironično.
„Ivana, ona je skroz nebitna", poricao je. Kurac moj nebitna, kad se nonstop vrti oko nje. Koga on to laže? Misli da sam toliko glupa da nasednem na njegove priče.
„Kako da ne..." rekla sam, sa željom da se udaljim što dalje od njega. Ali, kao i obično, njegove ruke su me zadržale u mesto.
ns216.73.216.54da2
and then Add to home screen.