Vozile smo se nekih sat vremena autobusom, a onda izašle na dobro poznatu stanicu na kojoj izlazimo već godinama unazad. Po običaju, Anja i ja smo uvek kasnile ili dolazile u zadnjem momentu. Kao što je sada bio taj trenutak. Ubrzale smo korake i krenule ka Marakani.
„Stižemo na vremeee" viknula je Anja, pokušavajući da me razveseli, dok sam ja svo vreme pizdela, ne volim da kasnim.
Kad sam bila mala, tata me je stalno vodio na utakmice. Bio je veliki navijač Crvene Zvezde, i ta ljubav je prešla na mene. Prvi put me je odveo sa samo četiri godine. Tada sam išla isključivo zbog njega. A sad... Zvezda je postala deo mog života. Iako bi me nekad podsećalo na tatu i dan kada nas je ostavio same.
Naučila sam da živim sa tim, a Zvezda bi mi bar na trenutak skratila tu bol koju sam nosila u sebi, nešto što mama nikad neće razumeti. Nikada nije volela to što sam krenula njegovim stopama, valjda je i ona sama znala da će me to mesto podsećati baš na njega.
Morala sam da nastavim dalje, a jedini način bio je da ignorišem tu činjenicu da je jedino ovde provodio vreme sa mnom.
Ušle smo na severnu tribinu, nakon što nas je obezbeđenje pretreslo. Kao i obično, zbog tuča i pirotehnike ulazak na tribinu je bio ritual. Kao kad ideš u zatvorsku posetu. Čak ni tamo nisu pretresali kao što se to ovde radi.
Unutra je već bila blaga gužva koja se skupljala u donjem delu tribine. Nas dve smo uvek sedele u gornjim redovima, pa smo tako i sada učinile. Dole su uglavnom bile navijačke grupe, ljudi koji su dolazili na svaku moguću utakmicu.
„Ivana, moram nešto da ti kažem. Važno je" ozbiljnim tonim mi se obratila Anja.
„Šta? Pucaj!" odmah sam shvatila ozbiljnost situacije.
„Sviđa mi je jedan momak" rekla je. Tolika ozbiljnost zbog momka? Više sam očekivala da se nešto loše desilo. Na svu sreću, nije.
„Opaaa, koji momak je u pitanju?" pucala sam kroz smeh.
„Jedan Markov drug, zove se Damjan", prekrila je lice šakama zbog blama. Sam pomisao da smo se obe zaljubile u loše momke naterao me je da se nasmejem.
„Vidiš Anja, ti i ja se zaljubljujemo samo u kretene" našalila sam se na njen i svoj račun. Lako smo obe znale da je ovo istina, pa smo prsnule u smeh kao neke ludače. Izgleda da delimo istu sudbinu sa kretenima.
„Kad smo već kod toga, moram i ja tebi nešto da kažem" odlučila sam da joj se poverim.
„Šta?" sada je ona bila ta koja je radoznalo upitala, čekajući da pucam.
„Veruj mi, ubćeš me kad ti budem ispričala". Koliko puta me je samo upozoravala, a ja sam ipak dopustila da se poigra sa mnom.
„Ajde! Pucaj već jednom, Ivanice" bila je nestrpljiva, kao i uvek.
„Sinoć, posle žurke sam otišla sa Markom, kod njega sam spavala" stidljivim glasom su reči izlazile iz mojih usana.
„Ali... to nije sve. I pre toga se pojavio jedno veče kod mene" ujela sam se za jezik na samu pomisao. Nije mogla da veruje šta sam joj upravo ispričala, izgledalo je poput nekog filma.
„Molimmm? Šta si stala, ženo, pričaj dalje! Šta se desilo tamo?" to je više bilo kao njeno upozorenje, a ne molba da nastavim dalje. Njoj ne sme ništa da promakne.
Ispričala sam joj kraću verziju. Od susreta kod direkotra, pa do toaleta, pa posle događaj u dvorištu škole. Pa do izlaska napolje i sinoćne noći. Svaki detalj je bio neophodan. Anja je počela da se cereka uz blagi iznenađeni pogled, kao da nije očekuvala da ću ikada sebi dozvoliti tako nešto.
„Ti si stvarno luda, Ivana. Kako si to uspela? Samo ste spavali? Ne verujem da Marko može da izdrži tako nešto" upitala me je bez da prihvati činjenicu da smo samo spavali.
„E pa, izgleda da je moguće. Ništa se nije desilo jer mu nisam dozvolila" govorila sam celu istinu.
Iako sam znala sa nije pametna ideja. Jednistavno, bio mi je lep svaki trenutak proveden sa njim. Nisam mogla da ignorišem tu činjenicu, pa čak i svesna rizika da me iskoristi kao sve ostale.
„I dalje ne mogu da verujem, jebote! Ivana, uradila si ono što nijedna nije uradila do sad" prokomentarisala je i dalje iznenađeno Anja.
„Nije da nije pokušavao kroz razgovor da me pridobije. Ali, nisam mu dozvolila da uspe u tome. Sve se završilo samo spavanjem u krevetu, uz zagrljaje i poljubce". Nisam mogla da prikrijem uzbuđenje koje je virilo iz mene.
„Samo pazi, Ivanice. Znaš kakav je on. Ali, ne mogu da kažem da nema potencijala da se tu nešto desi". Znala sam sve to.. Ali moje srce se izgleda pravilo slepo, kao da ne vidi sve to.
„Znam, ne brini" zastala sam na trenutak. „Ali, moram da priznam da mi se sviđa taj osećaj nepoznatog".
„Kapiram, sve te kapiram, Ivanice" bila je srećna mojim uspehom.
Moj pogled sada je bio uperen ka terenu. Gde su igrači radili poslednje zagrevanje pred utakmicu koja je trebala da počne svakog momenta.
ns216.73.216.54da2
and then Add to home screen.