Njegovom brzom vožnjom stigli smo do moje kuće za kratkih osam minuta. Huh... sad treba obuzdati zver koja me čeka unutra. Otkopčala sam pojas i skinula ga sa sebe, dok je Marko gledao u tišini.
„Hvala na vožnji, Kretenu" rekla sam uz blagi osmeh. Prešlo mi je u naviku da ga tako zovem, izgleda da je dobio novi nadimak.
„Opušteno, mala" odgovorio je tražeći poljubac.
Primakla sam mu se i poljubila ga u obraz, ne u usta. Namerno. Nažalost, niste mogli da vidite njegovu razočarano lice. Gledao me je kao klinac kad ne dobije ono što želi. Otvorila sam vrata i noga mi je već završila na trotoaru.
„Stvarno?" podigao je obrvu i izašao iz auta za mnom. Kao da mu život od toga zavisi.
„Šta?" upitala sam ga, praveći se da ne kapiram o čemu se radi. Stao je ispred mene, blokirajući mi put. Aw, ko je to sada nervozan zbog poljubca?
Bez reči, agresivno me je povukao ka sebi i uhvatio za struk. Spustio je glavu, a razlika u visini bila je očigledna. Onda me je poljubio, strastveno. Poljubac se odužio, kao da se nismo imali godinama.
„Vidimo se, malena" nije prestajao da me zove tako iako sam mu milion puta rekla da prestane. Zapravo, sviđalo mi se, samo nisam želela da mu priznam.9Please respect copyright.ＰＥＮＡＮＡCyJ24KrogV
„Vidimo se, kretenu" bilo je poslednje što sam izgovorila pre nego što smo se razišli.
Otvorila sam ulazna vrata kuće i ušla unutra. Odmah me je sačekala besna mama, sad sam nadrljala, pomislih u sebi. Spustila sam torbicu na kauč i stala ispred nje, sa knedlom u grlu. Trebaće mi ubedljiva priča ako želim da ispeglam ovo... ili da joj ipak kažem istinu?
„Vidi ti ko se setio da ima kuću" rekla je ironično, ne skidajući ozbiljan izraz lica.
„Prespavala sam kod drugarice. Zaboravila sam da ti javim, izvini" govorila sam usporeno, pokušavajući da smirim tenziju. Stvarno sam sjebala.
Prekrstila je ruke. „Zaboravila si da se javiš? Baš divno opravdanje, Ivana!" nastavila je da puca bes iz nje.
Nešto me je ipak vuklo da joj kažem istinu. Nikada nisam volela da je lažem, pogotovo posle tatinog odlaska. Lagao nas je obe, a sada ja to isto radim njoj.
„Mama" rekla sam tiho, hodajući ka kuhinji, ne znam ni sama zašto. Bilo me je strah od osude, ne želim da misli da sam nekakva kurva. Duboko sam udahnula i skupila hrabrost da joj priznam sve.
„Zapravo, nisam bila kod drugarice" pratila je svaku moju reč. „Postoji jedan dečko, jako mi se sviđa, mama. Sa njim sam bila sinoć i kod njega sam spavala". Srce mi je odjednom lupalo poput crkvenog zvona.
„A taj dečko, pretpostavljam da je onaj iz dvorišta? Kad te je, navodno, direktor zadržao, jel?" Pfff, baš je morala da se seti tog momenta, blamčina.
„Aha" klimnula sam glavom kao znak potvrde.9Please respect copyright.ＰＥＮＡＮＡovDyw7dOvt
„Ivana, Ivana... Pomislila sam da ti se nešto desilo. Spremala sam se čak i policiju da zovem" govorila je, na svu sreću, sada dosta smirenije. Izgleda da ipak nije toliko ljuta, iako sam bila svesna stresa koji sam joj sinoć nanela.
„Znam, mama. Žao mi je" iskreno sam joj rekla. Ponekad sam stvarno bila loša ćerka. Prišla sam joj i jako je zagrlila, izvini mama.
„Jel si se bar lepo provela?" upitala me je, ne puštajući me iz zagrljaja. Tačno sam znala na šta misli, ne o žurci, već o njemu, Marku.9Please respect copyright.ＰＥＮＡＮＡPVgas08b4o
Šta uopšte da joj kažem... Bio je sa drugom devojkom, pa sa mnom. Kasnije sam spavala kod njega, polugola, u njegovom krevetu. Dok je pokušavao da me iskoristi? Baš lep provod ako mene pitate. Mada, iskrena da budem, nisam se mnogo ni bunila.
Koga to lažem? Bila sam presrećna kada je iskulirao onu kurvu i otišao sa mnom. Ono njegovo pipkanje u krevetu... nisam ni želela da prestane. Uživala si, Ivana. Priznaj.
„Umm, jesam" kroz zube sam prošaputala dovoljno glasno da čuje. Samo kad bi ona znala kakav je on zapravo... Mislim da bi mi zabranila da ga ikada više vidim.
„S obzirom da si pocrvenela, shvatiću to kao da" nasmešila se, dok sam ja ostala potpuno ozbiljna.
Jel to ona mene upravo podjebava? Ko zna šta je žena pomislila, a tako je komplikovano objasniti bilo šta u vezi njega. Te njegove nagle promene raspoloženja su me ubijale, ne bi ga ni sam đavo obuzdao.
Marko P.O.V
Posle odbacivanja Ivane do gajbe, sledeće odredište bilo je napuštena kuća u našem kraju. To je bila naša tvrđava, mesto gde smo krili robu i smišljali sve planove za budućnost. Tamo su me već nestrpljivo čekali Damjan, Milan i Stefan.
Na samom ulazu unutra, dočekao me je poznat miris alkohola i sveže trave. Milan je sedeo na staroj fotelji s pivom u ruci, a Stefan i Damjan za stolom pakovali tek sveže nabavljenu robu u providne kesice.
„Kako ide, cigani?" prodrao sam se kroz hodnik, znajući da će glas odjeknuti kroz celu napuštenu kuću.
„Ooo, Mare legendo!" prvi je ustao Damjan i prišao mi u zagrljaj. Izgleda da ga je samo miris trave obuzeo.
„Ova roba jebe kevu, brate! Čista je kao suza" dobacio je Stefan, ne sklanjajući pogled sa stola ispred sebe. Precizno je raspoređivao travu u male kesice. Ne sme da bude manjka, a ni viška, takav je posao.
Iako nismo bili članovi nikakve navijačke ili kriminalne grupe, bili smo vešto uigrani u ovom poslu. Niko nije znao da mi dilujemo, sem, naravno, naših mušterija. A ja sam bio jedini krivac što niko od njih nije smeo ništa da peva o nama.
„Ovaj put ćemo zaraditi brdo kinte!" rekao sam ponosno. Adrenalin koji me je konstantno vozao, svima nam je trebala kinta, a ovo je bio naš način da je dobijemo.
Prišao sam stolu i odmeravao gotove kesice koje su bile poređane u kutiji. Možda kesice izgledaju male i prazne, ali ti grami... doneće nam veliki špil kinte.
„Kako je prošla sinoćni posao?" upitao sam sada Stefana. Imao je zadatak da prosledi poslednju robu koja je bila dogovorena prošlo večeri.
„Bez ikakvih problema, brate" odgovorio je samouvereno. Tako sam i mislio, uvek je rešavao stvari baš onako kako sam mu govorio. Izvadio sam paklu iz džepa i zapalio pljugu.
„To volim da čujem, brate moj!"
„Prevoz sam sredio, a Milan za nekih pola sata ide da pokupi karte na Kotežu".
Objašnjavao mi je Damjan. Oko pripreme večerašnje utakmice koju smo nestrpljivo iščekivali. Moram da priznam da mi nedostaje Marakana. To je bilo jedino mesto gde bi mogao istinski da se odmorim od svih sranja.
Tako je bilo bar dok nisam upoznao nju... Ponekad idem sam sebi na živce. Zapravo, kad god pomislim na nju. Zar sam dopustio nekoj klinki da mi uđe u glavu? Opameti se više, Marko. Debilčino glupa.
„Do jaja" rekoh. „Postaraću se da večeras Peđa dobije sve pare za karte od prošle tekme". Legenda nam je sredio karte za Evropsku tekmu, dok smo bili totalno švorc. Na njega sam mogao uvek da računam, kad god zatreba, bio je tu.
ns216.73.216.54da2
and then Add to home screen.