Osetim kako Ivana pokušava da se izmigolji iz mojih ruku. Zašto ne spava? Još je rano. Otvorio sam oči i pogledao u nju. Raščerupana kosa padala joj je preko lica, nervozna i pospana. Do sada nisam imao prilike da je vidim ovakvu.
„Zašto ne spavaš, đavole" upitao sam je svojim grubim jutarnjim glasom.
Ova noć je bila bolja nego prethodna. Naspavao sam se kao čovek, a noćnih mora? nije ih ni bilo. Ivana je bila moj mir, samo što još nisam bio spreman da to priznam.
„Zato što ne mogu da se namestim lepo, baš se pitam zbog koga!" ljutito mi je dobacila. Nasmejao sam se na njenu grubost, baš je slatka kada je ljuta i besna.
Bilo mi je žao da je gledam kako se muči i pokušava da se namesti na stranu. Popustio sam ruke i oslobodio joj više prostora da može da se namesti kako želi. Jedno je bilo sigurno, neću je pustiti iz stiska.15Please respect copyright.ＰＥＮＡＮＡ0nlNmTzQcl
„Spavaj" rekao sam tiho, pokušavajući ponovo da zaspim. Ali ništa, opet ona. Jednostavno ne odustaje. Iznova je pokušala da se isčupa iz mojih ruku. Zgrabio sam je oko struka i povukao bliže, sa željom da je bar malo umirim, da prestane da se opira kao neko prase pred klanje.
„Markooo, pusti me! Želim da ustanem" pobunila se. Ignorisao sam je, što ju je samo još više razbesnelo. Zašto moraš baš sad da ustaneš? Kad nam je lepo. Zatvorio sam oči i udahnuo duboko. Pokušao sam da je ignorišem, valjda će odustati kad vidi da je ne slušam.
„Marko! Zakasnićemo u školu, pusti me" nastavljala je da se buni. Samo što je danas subota... nema škole, na moju sreću. Osmehnuo sam se i dobacio, „Subota je, spavaj".15Please respect copyright.ＰＥＮＡＮＡ0kDi610KxV
Stavio sam nogu preko njenih i ponovo zatvori oči, ovaj put jače. Daj mi samo još malo dobrog sna đavole mali. Ali, taman kad sam pomislio da je odustala, osetio sam blagi udarac po ramenu. Udarila me je, ozbiljno?
„Zašto to?" upitao sam, ne želeći da otvorim oči jer me je sunčeva svetlost već ubijala u pojam.
„Jer mi nisi dao da ustanem!" rekla je.
„Neću ti ni dati, dok ja ne budem ustajao" uzvratim joj šefovski. Kad će skapirati da će biti samo onako kako ja budem rekao? Što pre skapira, bolje po nju. Bilo mi je zanimljivo nervirati je. Valjda, zato nisam ni odustajao, godilo mi je.
„Daj, Marko! Moram da idem do kupatila da piškim, molim te!" glas joj je sada bio drugačiji. Ali, i dalje ne toliko uverljiv, znao sam da laže. Lako sam je ipak pustio, sklonio sam ruke sa njenog struka i dao joj tu slobodu koju je tražila.
Posmatrao sam je kako izlazi iz sobe u mojoj majici i belim gaćicama. Bila je tako lepa i privlačna, kao ni jedna do sad. Zašto se uopšte suzdržavam da ne uradim nešto? Zbog čega sam samo i počeo da je jurim, bar samo u početku.
Ivana P.O.V
Ušla sam u kupatilo i prvo sam pogledala svoj odraz u ogledalu. Nisam bila uopšte neispavana, zapravo, odlično sam spavala. Želja da se ovako budem svako jutro pored njega bila je jaka. Ali, ne i ostvarljiva. Vezala sam raščerupanu kosu u rep, ovo je bila već druga noć kako spavamo zajedno. A već mi se sviđa vreme provedeno sa njime.
Nad lavabom sam pustila hladnu vodu i osvežila svoje jutarnje lice. Sad me je čekao još teži zadatak, doći kući i objasniti mami gde sam bila. Plašila sam se njene reakcije, nikada nisam pravila ovakve ispade. Ubiće me kad se vratim, sigurna sam u to.
Uzela sam telefon i pogledala obaveštenja. Osam propuštenih poziva i desetak poruka od mame. U prevodu, najebala sam. Šta uopšte da joj kažem? Da sam se poljubila s likom i posle toga prespavala kod njega? Baš divna priča.
Sela sam na wc šolju i spustila gaćice niz butine. Možda da joj napišem poruku? „Hej, mama. Dobro sam, vraćam se kući". Ne,ne... to nije dobra ideja. Bolje da suočim s njom uživo, oči u oči.
Završila sam, obukla se i bacila poslednji pogled u ogledalo. Izgledala sam dosta neuredno, svezana kosa i lice puno brige. Ali to nije bilo toliko loše. Bilo mi je lepo s njim. Dok je on... verovatno mislio drugačije. Da nisam zaustavila ono pipkanje sinoć, sigurno bi me samo iskoristio. A sutra? Pravio bi se kao da me ne poznaje.
Izašla sam tiho iz kupatila i otišla nazad u sobu. Zatekla sam Marka kako se oblači. Stajao je nasred sobe potpuno golišav samo u gaćicama. „Izvini što te prekidam, ali moram da idem kući" rekla sam tiho. Iako bih radije ostala s njim.
„Opušteno, odbaciću te do gajbe" ponudio se odlučno, više kao uslov, nego kao pitanje. Dok je zakopčavao farmerke, to mi je bila dobra prilika da obučem svoju haljinu. Ne bih bila dobra ideja da se pred mamom pojavim u muškoj majici.
Skinula sam njegovu majicu i pažljivo je naslonila na stolicu. Osećala sam nelagodu, iako je sinoć bila sasvim druga prča. Ponovo sam stojala pred njim polugola. Nemoj da se okreneš, molim te! Govorila sam u sebi, uzimajući haljinu u ruke.
Pokušala sam da što pre navučem haljinu preko glave, povlačeći je pažljivo da je ne oštetim. Pogled mu je pao pravo ka meni. Okrenuo se, sranje! Bila sam i dalje u donjem vešu, leđa gola, a ruke upetljane u haljini. Koja kao da nije htela da se spusti niz moje telo.
„Sviđa mi se tvoj ukus donjeg veša" dobacio je bez da skine pogled. Zar je morao baš sad da se okrene?
„Okreni se kretenu!" viknula sam i brzo mu okrenula leđa. Ma bravo, Ivana. Sad lagano može da mi odmerava dupe, glupačo.
„Marko! Ozbiljna sam, okreni se" ponovila sam ovaj put glasnije. Crvena kao paprika, osećala sam kako mi lice gori od stida.
„Šta da radim kad je pogled tako lep!" uzvratio je onim njegovim perveznim glasom.
Zgrabila sam jastuk s kreveta i bacila mu ga pravo u facu. Pun pogodak! Ipak, to ništa nije promenilo, i dalje je gledao sa osmehom na licu. „Kretenu!"
„Dobro, dobro... Okrećem se, mala" napokon se okrenuo na drugu stranu. Brzo sam spustila haljinu niz sebe. Prikrivajući svoje intimne delove tela.
„Stvarno si nepodnošljiv" promrmljala sam kroz zube. Dovoljno glasno da čuje, kreten.
„A ti si preslatka kad se nerviraš" dobacio je i dalje okrenut leđima.
Duboko sam uzdahnula i zgrabila torbicu s kreveta. „Sa tobom je nemoguće izdržati" rekla sam tiho.
„Ali, ipak si ovde" okrenuo se ka meni i namigujući mi samouvereno. Kreten! Nerviraju me više te njegove igre i predigre. Iako je donekle bio upravu, dobrovoljno sam došla ovde, znajući kakav je. Kao da mi sva ona upozorenja nisu dovoljna.
Spremni smo izašli iz kuće. Njegovih nije bilo, a njemu je, čini se, laknulo kad je to i sam video. Bez reči smo seli u auto ispred kuće, valjda nam je obome bilo dosta prepirki za jutros.
ns216.73.216.54da2
and then Add to home screen.