„Idemo ovamo" povukao me je za ruku. Kao da ne želi da me upozna sa svojim roditeljima. Izgleda da nije baš u dobrim odnosima s njima.
Kuća nije bila velika, već skromna i mala. Zidovi su bili puni vlage. Neočekivano, izgleda da sam pogrešila kada sam pomislila da je samo neki razmažen tatin sinčić.
Njegova soba nije imala puno stvari. Stari krevet bio je skroz u ćošku, a sredinu sobe pokrivao je stari izbledeli tepih. Zidovi su bili izlepljeni starim posterima igrača Crvene Zvezde.
Osmeh mi se oteo kontroli, navija za Zvezdu. To mi se već sviđa, s obzirom na to da sam primetila da je celo Pančevo pod grobarskim grafitima. Ipak, ima i Delija ovde.
„Osećaj se kao kod kuće" govorio je zauzet otvaranjem prozora na kip.
Prostorijom je vladao oštar miris duvana. Zar toliko puno puši te cigare? Ili možda čak i nešto gore.
„Ne moraš da sređuješ sobu zbog mene, u redu je". Sela sam na ivici kreveta. Posmatrajući Marka kako pokušava da raskloni nered u sobi.
Pogled mi se zaustavio na staroj slici, zalepljenoj za mali ormar. Na njoj je bio mali dečak s loptom u ruci. Slatko, Marko je bio fudbaler?
„To si ti na slici?" radoznalo sam ustala s kreveta i prišla ormaru da bolje pogledam sliku.
„Aha, imao sam devet godina. Jedina slika koju imam".
Okrenuo se ka meni, izgleda da mu se nije pričalo na tu temu. Ali, naravno, kao i obično. Ne znam da stanem kada treba.
„Ko bi rekao da si ti sportista" rekoh, odmeravajući njegove noge. Definitivno nema fudbalerske noge.
„I nisam, nikada nisam ni bio" odgovorio je hladno. Pokušavajući da sakrije pogled, zar je toliko teško reći nešto o sebi? Samo pokušavam da ga bolje upoznam.
„Zašto si prestao da treniraš? Sigurna sam da bi sa tim tvojim egom daleko dogurao".
„Komplikovano je, duga priča" slegnuo je ramenima. Pogledom usmerenim ka slici. Šta li to krije?
„Pa ti je skrati, ionako ću spavati ovde. Imam mnogo vremena za priče", nisam odustajala od te ideje da saznam šta se stvarno desilo.
Podigao je obrvu, „Ha, ko će sada spavati na fotelji?"
„Ja sigurno ne. Dame imaju prednost, znaš" pobunila sam se, ne skidajući osmeh sa lica.
Kakva sudbina, do juče sam se nervirala što je došao kod meni i spavao u mom krevetu. A sada? Nisam daleko od toga da ja spavam u njegovom krevetu.
„A jel? Imaš prednost, to ćemo tek da vidimo" perverzno me je pogledao, kreten.
„Šta ćemo da vidimo?" upitala sam ga, sa željom da ga malo pecnem. Ako je to uopšte moguće pored njegove tolike samouverenosti.
„Dopusti mi da ti pokažem, malena". Napokon je seo na krevet, možda malo previše blizu mene. Znam tačno šta smera, opet ti njegovi trikovi.
Rukom je prešao preko mojih butina, ali sam ga na vreme zaustavila. Koliko god da mi se sviđalo, o da, pakleno mi prija njegov dodir.
„Ne, Marko!" sklonila sam njegovu ruku sa svojih nogu. Ovaj put se nije naljutio, već se samo blago nasmešio. Uhhh, taj njegov seksi osmeh. Uvek me kupi njime.
„Šta je s tobom? Čujem da si iz Beograda došla ovde". Jel to gospodin kreten napokon hoće da sazna nešto o meni?
„Istina je, iz Beograda sam se doselila ovde s mamom", objasnila sam mu u kratkoj verziji.
Začuđeno me je pogledao tim njegovim hladnim očima. „Iz onolike metropole pređeš u ovu vukojebinu od grada. Veoma glup potez".
„Nisam imala izbora, porodični problemi uglavnom". Govorila sam mu, pokušavajući da izbegnem celu porodičnu dramu. Ne mogu da kažem da mi Beograd ne fali, ali nije ni ovde toliko loše.
„Jebiga, mala" okrenuo je glavu, bez da postavi više pitanja. Izgleda da mu je ovo bilo sasvim dovoljno da skapira o čemu se radi.
Sve se ovo nekako brzo dešavalo... Prvo je bio kod mene kući, onda onaj poljubac, pa sad sedim na njegovom krevetu. Nisam ga se plašila, ali... morala sam da budem jako oprezna. Nisam mogla tek tako da zanemarim Anjine reči, kao ni priče koje sam čula o njemu. Iako se sad ponašao sasvim normalno otkako smo napustili žurku.
Marko P.O.V
Samo jedna stvar mi se vrtela u glavi... Ali ona nije bila kao ostale, nebi mi se tako lako predala, što me je nerviralo. Njen miris me je opijao kao vinjak.
„Hoćeš da popiješ nešto?" nadam se da ima bar nečega u onom trulom frižideru.
Prebacila je kosu preko uveta, gledajući mene. Nemoj da me gledaš tako, mala, samo me još više izazivaš na zlo, bre. Šta mi radi ova ženska glava.
„Uff, mislim da bi mi sada prijala voda. Imam osećaj da ću povratiti". Govorile su te nevine usne, nežne i mekane usne. Kakve ranije nisam imao prilike da osetim.
Izašao sam iz sobe, ostavjajući je samu, i otišao do dnevne sobe. Gde se nalazila i kuhinja, s obzirom na to da smo živeli u malenoj kući. Nije mi trebalo puno vremena.
„Kakavu si sada kuju doveo kući?" progovorio je ćale niotkuda. Nezaustavljajući ta svoja odvratna usta. „Do juče si vucarao onu crnkinju".
Pokušao sam da ignorišem, ali njegov grub glas me je ponovo trgao. „Odgovori, pička ti materina!"
Okrenuo sam se ka njemu, veoma besan. „Šta te boli kurac!". Odbrusio sam mu drsko i nastavim ka frižideru. Uvek smo imali hladnu vodu.
Otvorio sam vrata i ugledao praznu flašu koja je trebala da bude puna vode. Zar su opet, jebeno, zaboravili da je napune kada je popiju.
„Zar je toliko teško napuniti jebenu flašu!" zalupio sam vrata od frižidera, ostavljajući nazad praznu flašu. Šta sad da joj kažem? Nema soka, a kamoli hladne vode.
„Ne lupaj frižider, majmune!" prodrala se keva iz dnevne sobe.
Otišao sam do česme i tamo sipao vodu u čašu. Sve moraju jebeno da sjebu. Čim sam se vratio nazad u sobu, Ivana je i dalje sedela na krevetu, prekrštenih nogu.
„Evo voda", jebiga nije puno hladna. Spustio sam čašu na stolčić do nje.
„Hvala ti" rekla je tim njenim tihim i privlačnim glasom.
Zašto radim sve ovo? Zašto me uopšte zanima da bude sve u redu. Marko, koji ti je kurac. Jebeš ceo ženski pol. Sve su to iste... pokazaće se kad tad.
ns216.73.216.54da2
and then Add to home screen.