„Malena, mislim da si dovoljno pila za večeras". Oteo mi je čašu iz ruke dok sam pokušavala da natočim još votke.
Kako se usuđuje, posle svega, da mi se obrati ta bezdušna kretenčina. Stvarno je bio gad, smejao se dok sam ja bila ljuta i ozbiljna, pila više nego što treba. A sada još pokušava da mi određuje koliko ću da pijem. Bila sam toliko besna, da sam dopustila sebi da ga polijem votkom.
„Jebi se, Marko" okrenula sam se i krenula da odlazim. Ne želim više da budem ovde, posebno sa njim.
Osećala sam se sada previše glupo zbog onoga što sam uradila sa čašom, iako je to zaslužio. Znala sam da neću moći da ga izbacim iz glave, ali za sada, samo sam htela da odem kući i da se dobro naspavam.
Na izlasku iz kuće primetila sam da ide za mnom. Ignorisala sam njegovo dovikivanje, sve dok nisam osetila snažne ruke oko struka. Povukao me je nazad do zida, kao da sam perce.
Odbijala sam da ga pogledam, ali njegove ruke su bile presudne. Pribio me je skroz uz zid, bio je veoma besan. Kao nikada do sada, izgleda da sam ga ovog puta baš razljutila.
Očekivala sam da ću sada popiti pesnicu u glavu, koju je sve vreme stiskao i suzdržavao.
„Udarićeš me?" izdrala sam se, nemoćna da se mrdnem iz njegovog stiska. Naravno, ne znam da ćutim kada bih trebalo.
„Ajde, udari me!" nastavljala sam da pogoršavam situaciju, svesno dolivajući ulje na vatru. On je i dalje ćutao i pratio moje oči oštrim pogledom.
Umesto pesnice, približio mi se bliže. Toliko da nam se dah pomešao u vazduhu, a nosevi su nam se nežno dodirivali. Šta on to upravo radi? Sad me već zbunjuje.
Njegove usne su dodirnule moje, nežnim pokretom. Iznenada, kao da je vulkan proradio mojim telom, pa sam mu samo uzvratila istom merom.
Otvorila sam usne i poljubac se produbio, agresivno. Jezikom je obilazio svaki delić mojih usta. Gutao me je gladnim očima, kao da je čekao godinama na ovaj trenutak.
Prijalo mi je... zapravo, uživala sam. Svaki put kad bih pokušala da se odvojim od njega, on bi me jako držao, ne dozvoljavajući mi da prekinem poljubac.
Iako nisam htela ni da ga prekinem. Osećaj je bio zbunjujuć, kao da se sve ovo dešava u nekom drugom svetu. Marko, ljubio me je strastveno.
Njegove ruke, bile su svuda po meni. Ovog puta imao je punu dozvolu da istražuje moje obline. Do malo pre smo se na smrt svađali, a sad? Gutamo se poljupcima.
„Marko, šta radiš to?" prekinula nas je crnokosa devojka. Ona zbog koje smo se i posvađali.
Prišla nam je besna, prekrštenih ruku. Rizikovala sam da nas vidi cela škola kako se ljubimo. Mogu da zamislim kakvi će se sve tračevi sutra pokrenuti.
„Vidiš valjda, ljubim se" odgovorio joj je hladno, dok se lagano razdvajao od mene.
„A naš dogovor? Čekam te gore petnaest minuta, dok se ti ljubiš sa ovom prepariranom kozom?" govorila je ona.
Preparirana koza? Stvarno? Rado bih joj sad polomila svaku kost koju ima u telu, ali nisam htela da se mešam. Ćutala sam, po prvi put.
Možda ipak nije trebalo da se desi poljubac? Ponovo sam zabrljala, a sve ovo je jedna velika greška. Malo pre se ljubio s njom, a sada sa mnom.
„Da, da... ajde, pali" iskulirao je, što ju je samo još više razbesnelo.
Stajala sam iznenađeno, do malo pre su bili zajedno, a sad je ostavlja zbog mene? Ne znam više u šta da verujem.
„Jebi se, Marko!" počela je da histeriše. Odlazila je, dobacujući svakakve uvrede iza leđa. Dovoljno glasno da je čujem.
„Videćeš, Ivana! Zapamtićeš me" da li trebam ovu pretnju da shvatim ozbiljno? S obzirom da nisam znala koliko daleko ona može da ide.
„Mislim da je ovo bila loša ideja?" dobacila sam zbunjeno. A on, izgleda da ništa nije shvatao ozbiljno.
„Ma jebeš nju, dođi ovamo" rekao je.
Krenula sam za njim ka nekim kolima koja su bili parkirana preko puta ulice. Pretpostavljam da je to njegov auto. Nisam ništa govorila, kao ni on. U tom momentu tišina je bila jedina prava stvar.
Otvorio mi je vrata suvozačevog mesta. Crni Fiat Punto, stariji model. Ali veoma očuvan, koliko sam mogla da zapazim.
Sela sam na sedište, ne znajući ni gde uopšte idemo. Valjda je pukao taj trenutak kada me nije ni zanimalo, jer nisam imala više snage da se raspravljam s njim.
U retrovizorima sam ga pratila kako kruži oko auta da bi seo na svoje mesto. Bio je tako smiren, kao da se malo pre ništa nije desilo.
Okrenuo je ključ i upalio auto. Brzo smo se našli na praznim ulicama ovog kraja. S obzirom da je ponoć odavno prošla, bilo je očekivano da nikoga neće biti.
„Šta će biti s njom? Marko" upitala sam ga. Morala sam da znam šta me sutra može čekati u školi.
„Veruj mi, neće ti ništa uraditi. Ta kuja voli samo mnogo da priča". Iskreno se nadam da je to istina.
„Bili ste zajedno?" nastavljala sam da ga ispitujem, ovaj put intimnije.
„Spavao sam s njom nekoliko puta. Sad misli da ima nešto između nas". Prevrtao je očima dok mi je objašnjavao situaciju između njih.
Da li to znači da nikada nisu bili zajedno? Bar sam se nadala da je to istina.
„Aha" nisam znala šta da kažem. Ćutala sam, naslonivši glavu na prozor. Pratila sam puni mesec, koji je obasjao celo nebo iznad nas.
„Pusti sad nju" dobacio je gledajući napred. Koncentrisan na put i volan koji je čvrsto držao u svojim snažnim šakama
Pogledala sam na sat, bilo je 01:12. Jebote, kako je brzo prošlo vreme od jednom. Mama će me ubiti.
„Trebala sam da budem kući još pre dva sata. Najebala sam", komentarisala sam više za sebe.
Nisu joj smetala moja kasna izlaženja, jer je znala da sam pažljiva i ozbiljna što se tiče škole. Ali kašnjenje je uvek mrzela. Inačve, nisam imala baš čestu pojavu da kasnim kući.
„Znači, kad dodješ kući, čeka te kazna"počeo je sad malo da me zajebava.
„Samo se ti smej! Ivana večeras kući ne ide!" naglasila sam s podignutim prstom, a on je odmah kontrirao po svom.
„Onda ideš kod mene!"nije da nisam htela da idem, ali želim da sve ide polako. Moramo da pričamo o onom što se desilo pre nekoliko minuta.
„Jel to opet neki pokušaj da me odvučeš u krevet?" ironično sam ga upitala. Ovaj put kroz šalu.
„Ne bih se bunio!" kakav kreten, koliko me samo nervira to njegovo ponašanje.
Nisam htela da se raspravljam dalje, pa sam se prepustila da me vodi gde hoće. Zna i sam da mu to neću dozvoliti, tako će i biti, neće me ni taknuti.
Nakon trideset minuta vožnje stigli smo kod njegove kuće. Imala sam milion pitanja da ga pitam, al nisam htela da ga ispitujem ko neka koza.
Ušli smo u kuću, njegovi roditelji su nas pogledali na blic i nastavili da gledaju tv.
ns216.73.216.122da2
and then Add to home screen.