Đuskala je na drugom delu dnevne sobe, zajedno sa drugaricom. Izgledala je kao anđeo. Nisam mogao da sklonim pogled s njenog tela, koje me je neodoljivo privlačilo. Pogled mi je klizio ka njenim golišavim butinama, a osećaj napetosti u bermudama bio je neizbežan.
Jedan instikt mi je govorio da joj priđem, dok je drugi govorio da je ignorišem. Imao sam tu borbu u sebi, ali nijedna strana nije pobeđivala.
„Koji ti je, Marko?" još jednom me je pitala, ovaj put upornije. Rukom mi je povukla glavu da se okrenem nazad ka njoj.
Pogledao sam je u oči, oštro. Šta tebe boli kurac koji mi je? Moj problem, moja stvar.
„Ništa" promrmljao sam kroz zube. Bez želje da joj se pravdam. Ili zapravo ni ja nisam znao koji mi je?
„Šta se dešava između tebe i one nove?" nastavila je da me bombarduje svojim glupim pitanjima.
„Šta bih imao?" upitao sam je dosta hladnijim glasom nego inače, a ona je prevrunla očima.
„Nisam glupa, Marko. Gledam vas danima kako se odmeravate pogledima" rekla je.
Sad već počinje da me nervira. Besno sam stisnuo vilicu, trudeći se da kontrolišem bes koji me je obuzeo. Šta tebe briga koga ja gledam.
„Ne jebi me sad i ti, Marija" zastao sam na trenutak. „Umukni više s tim".
Pogledala me je zgroženo. „Oladi, Marko". Pokušala je još nešto da kaže, ali sam joj začepio usta jezikom.
Samo ućuti više, tu si da me zadovoljiš, a ne kenjaš šta radim. Ljubio sam je agresivnije, ne znam kako je uspela da prati moj ritam.
„Au, nemoj tako jako da grizeš" skiknula je čim sam je ujeo za usnu.
Nije bilo strasti u poljupcima. Više su bili zadovoljstvo i način da je ućutkam. Da zapušim njena usta koja su me često nervirala.
Pribila je njeno telo uz mene, što me nije iznenadilo. Nikad joj nije bilo blam da li će nas neko uopšte videti. Kada smo ostali bez daha, poljubac se zaustavio, a usne su nam se razdvojile.
„Ajmo gore" tiho je šapnula na moje uvo. Iako mi se zapravo nije išlo.
„Čekaj me gore, moram nešto da obavim" rekao sam joj.
Klimnula je glavom i krenula ka stepenicama. Napokon. Prvo moram da vidim nekog drugog. Pre nego što odem da zadovoljim ovu kurvu.
Ivana P.O.V
Glava mi se lagano vrti, a vid muti. Priznajem, malo sam više popila. Nisam baš najbolje podnosila alkohol, ali sam dovoljno svesna šta radim. Djuskala sam u nenormalnom ritmu, sve dok nisam ugledala dobro poznatu facu.
Marko, žvalavio se sa nekom devojkom. U meni je nešto puklo, gledajući je kako je guta poljupcima. Ne znam zašto sam osetila toliki bes u sebi. Ljubomora je kipila iz mene, zašto, Ivana?
Čemu sam uopšte mogla da se nadam? Kad sam tačno znala kakav je on zapravo gad... Osećam ogromno razočarenje u sebi.
Vratila sam se do kuhinje, do onog šanka sa pićima. Natočila sam sebi još votke, obično ne pijem puno. Ali, sada.. sam preterala, može se reći.
Uzimala sam ubrzanim tempom, čašu po čašu. Prosto sam morala nekako da obuzdam ovaj bes u sebi, koji je rastao, ne znam ni ja zašto. Izgleda da sam pokušala lažno da verujem da možda nije toliki gad. Nekad stvarno mrzim svoj mozak.
Neprimetno mi je prišao s leđa, a ja sam se trudila da ga ignorišem. Lako mi jezik nije davao mira, kao i uvek. Zašto je dolazio uopšte?
„Malena" šaputao mi je blizu uveta.
„Šta hoćeš?" nervozno sam se okrenula naspram njega.
Stajala sam ispred njega, totalno ljubomorna onom kurvom. A za to je, naravno, bio kriv alkohol. Inače mu nikada ne bih pokazala ljubomoru i dala šansu da uživa u tome.
„Zašto smo tako ljuti?" pratio me je pogledom, očigledno zadovoljan mojim ispadom.
„Zašto bih tebe bilo briga?" zastala sam na trenutak da dođem do daha.
„Bolje idi kod one crnokose da te ne čeka, Marko".
Blago se nasmejao, kreten. Mogu da zamislim koliko uživa dok me gleda ovakvu, pijanu i ljubomornu. Glupača, sutra neću smeti da izađem na ulicu od tolikog blama.
„Ooo, jesmo li to mi malo ljubomorni?" upitao me je, sav ponosan i važan.
Da, jesam, jebeno ljubomorna! Kako da ne budem? Posle onakve noći, da me tako lako zameni.
„Ja? Ljubomorna na tebe? Sanjaj, kretenu" odgovorim mu ovaj put smirenije. Iako smo oboje znali da lažem.
„Šta je onda problem? Malena".
„Ne možeš samo tako da me muvaš i spavaš u mojoj sobi, pa da sutradan budeš s drugom! Zato si došao sinoć? Da bi me ponizio, jel?".
Držala sam se svake reči koja mi je izašla iz usta. Nisam mu ja igračka, niti ću ikada biti. To može samo da sanja.
„Sinoć? Nije se ništa desilo sinoć" govorio je kroz smeh. Šta je, jebeno, smešno?
„Stvarno? Pravićemo se da se ništa nije desilo? Znaš šta, Marko? Ti si kreten!".
Zgrabila sam svoju čašu, u kojoj je još bilo malo votke. Nesvesno sam mu sasula votku u lice. Gad! To si i zaslužio.
ns216.73.216.122da2
and then Add to home screen.