Danas nisam planirao da idem u školu. Danas je bio taj dan kada se pravila koreografija na Marakani. Dogovor je pao još sinoć, skupljanje u parku. Prvo sam se našao sa Damjanom, dok su nas ostali čekali.
Bilo nas je ukupno desetorica, prava ekipa najpoverljivijih ljudi. Navijačko rivalstvo je postalo toliko jako da smo morali da brinemo i o špijunima.
Sutra igra Zvezda protiv Napredka. Pobedom bismo mogli da obezbedimo treću titulu zaredom. Pa je naš vođa odlučio da napravimo malu feštu. Lako smo to često pravili i bez povoda.
„Za desetak minuta palimo u Beograd", govorio je Damjan grupici. Dok sam punu kesu selotepa spuštao na zemlju do klupice. U vazduhu sam osećao tenziju, naravno pozitivnu. Prijaće mi, malo da odmorim mozak od škole i svih sranja.
„Stefane, večeras nosiš zadnju turu za debelog. Možeš to sam da ispratiš?" upitao sam ga, ne sme da se desi neko sranje.
Gledao sam na tu varijantu da prodajemo robu u što manjim količinama. Što manje privlačenje pažnje, manje rizika. Otkako je došao novi gazda u Pančevu, sve vrvi od policijskih patrola.
„Ma mogu, brate, opušteno", odgovorio mi je samouvereno. Iako sam znao da mu nije svejedno.
Ispod ruke sam mu neprimetno dao papirić na kojem je pisala adresa gde treba da se odnese roba. Radilo se o trideset grama čistog kokaina.
„Ako bude neke frke, cimaj preko cigle" dodao je Damjan.
Zapalio sam pljugu i okrenuo se ka ekipi. Svi su cupkali kao deca pred izlet. Jedva su čekali da se pokrenemo. Ne krivim ih, svima nama je Marakana bila mesto za rehabilitaciju i opuštanje od stresa.
„Idem da uzmem nešto za klopu" govorio sam glasno da svi čuju. „Kombi samo što nije stigao, idite do parkinga iza zgrade. Tamo se nađemo".
Kada smo se naždrali pecivom, pravac Marakana. Priključili smo se ostalim ekipama iz Beograda. Tako da nas je bilo minimum šezdeset ljudi na tribini.
Svi su bili puni energije i uzbuđenja, pa nam je vreme brzo prošlo. Zapravo, brzo smo završili koreografiju. Drago mi je da vidim svoje ljude srećne, i pored svega što nam se dešava u životu.
Bog nam je dao takav život, a mi moramo da se borimo da bismo preživeli. To je bio naš život. Mada, bio sam zadovoljan ovim što imamo.
Ivana P.O.V
Budi me glasan budilnik iz sna. Po prvi put sam se lepo naspavala u poslednje vreme, a za to je zaslužen onaj kreten. Nasmejala sam se, pogledala sam drugu stranu kreveta i videla da ga nema, kao ni stvari. Verovatno je otišao... kreten.
Ustala sam sa kreveta, pa otišla u kupatilo da odradim higijenu i spremim se za školu. Šta si drugo i mogla da očekuješ, Ivana? Bar me nije iskoristio kao i ostale devojke.
Zašto sam uopšte mislila da će ostati? Glavni ženskaroš u školi u tvom krevetu, Ivana. Baš, veoma pametna ideja, glupačo. Nikad se neću opametiti.
Mama mi dolazi kući oko pola deset, bar nije videla ništa od ovoga. Pa neće biti ni bilo kakvih pitanja. Čim sam završila sa higijenom, pravac u kuhinju da klopam. Nemam još mnogo vremena.
(...)
Ni ovog jutra nisam mogla da ne zanemarim svoje misli, koje su se konstantno vrtele samo oko ovog kretena, koji je nestao bez pozdrava. Ista pitanja kao i obično.
Zašto je došao baš kod mene sinoć? Još gore, zašto nije pokušao da me iskoristi, nego je samo spavao i nestao? Uopšte mi nije bio jasan.
A danas se nije pojavio ni u školi. Da li je to razlog zbog mene ili nečeg desetog. Zašto bi bio zbog mene? Ne lupaj, sigurno je našao drugu zanimaciju.
Ovu misao mi prekida grub glas Tamare, koja je sedela sa mnom na klupi u holu škole. „Gde si odlutala, Ivana?".
Bacila sam pogled ka njoj, pokušavajući da smislim prvu laž koja mi padne na pamet. Ali mi nije išlo.
„Ništa, nešto sam se zamislila", rekla sam praveći se da je sve uredu.
„Vidim"zastala je na trenutak sa blagim osmehom na licu. „Da se nisi zaljubila malo, a?" tačno je znala da lažem.
„Ma ne, bre!" rekla sam glasnije, ne znam ni ja sama zašto.
Tamara se blago iznenadila mojom iznenadnom agresijom. Bože, još mi fali da počnem na drugima da iskaljujem svoje nezadovoljstvo. Dlanovima sam sakrila lice, preterala sam.
„Razumem te skroz, nisi jedina koja ludiš za njim"pokušala je sada da me uteši, a ja sam bila debil što sam se uopšte izdrala na nju.
„Izvini, molim te", rekla sam, skroz postiđena. Ne razumem nekad ni samu sebe.
„Opušteno, ajmo po Anju, pa da bežimo na časove".
Ustale smo sa klupe pa izašle napolje u dvorište da pronađemo Anju. Bila je negde sa Teodorom, često su izlazile da zapale cigaru.
„Pogodite šta sam upravo saznala!" zaskočila nas je Anja sa leđa čim smo kročile iza škole. Bila je zaista raspoložena.
„Ajde, pucaj, ženo" dobacila je Tamara, koja je sada takođe imala cigaru u ruci.
„Ima neka žurka večeras! Idemooo!" ciknula je ludača. Uvek je volela žurke i to su svi znali.
„Žurka?" ponovila sam, zbunjeno podizajući obrvu. Poslednje što mi je sad trebalo je neka žurka i glasna buka.
„Da, bre, ima da mi ideš!" naglasila mi je sa podignutim prstom u vis, kao upozorenje. Nikad nije prihvatala ne, uvek bi me nagovarala dok ne pristanem.
„Nemam šta da obučem... Tek sam se preselila" pokušala sam da se izvučem na staromodan način, ali sam već u napred znala da neću uspeti.
Tamara me je odmah kontrirala, „Pa? Dođeš kod mene i spremim te za pet minuta".
Izgleda da mi nema bega, uzdahnula sam i sklonila plamenove sa lica. „Dobro, pobedile ste". Dobacila sam poraženo, a sve tri su se slatko nasmejale, poput đavola kad mu uspe zvrčka.
„A ko organizuje?" upitala je Tamara radoznalo, uvukla je poslednji dim cigarete, pa bacila pikavac na pod.
„Ovi iz četvrte godine, biće u nekoj kući na Misi" ubacila se sada Teodora, koja je takođe znala ceo plan kao i Anja.
„Znači, biće brdo alhokola!" odgovorila je Tamara, ovaj put dosta raspoloženija. A to je značilo samo jedno, besplatan alkohol.
Anja i Tamara su već smišljale planove kako će me srediti za žurku, a Teodora je usput dobacivala komentare koji su samo pojačavali moj osećaj nelagodnosti.
Ušle smo u školu taman kad je zvonilo za početak časa, pa smo se brzo razdvojile. Jer smo sve četri bile u drugim odeljenjima. Možda ta žurka i nije tako loša ideja. Malo da oladim glavu, lako nisam baš veliki ljubitelj žurka i alhokola.
ns216.73.216.58da2
and then Add to home screen.