Držim pored sebe pun džak crvenih najlona, a u ruci dve rolne selotejpa. Zadatak koji sam imao bio je da lepim crvene najlone na označene stolice severne tribine.
Nas dosta, svi smo se podelili po manjim grupicama. Pa smo bukvalno celu tribinu završili bez mnogo cimanja.
Koreo smo završili brže nego što sam mislio, s obzirom da smo celu severnu tribinu izlepili crveno belim najlonima. Niko nije stajao, sve je pucalo od energije, a Peđa, bio je zadovoljan našim radom.
Prvi put da sve ide glatko bez ikakvih problema. Kada je sve bilo gotovo, stajali smo na atletskoj stazi i posmatrali severnu tribinu. U glavi sam već mogao da vidim sliku za sutra, biće pakao.
„Ajde, brate, palimo nazad za Pančevo" rekao je Damjan dok je palio pljugu.
Izašao je prvi, a za njim i ostali. Pozdravio sam se sa Peđom, glavom koja je vodila sve što se dešavalo na ovom mestu. Bez njegove dozvole ništa nije moglo da prođe. Krenem i ja za ekipom, ovaj put smo se razdvajali.
Jedni su ostali u Beogradu, dok smo Damjan, Milan, Stefan i ja dobili kola od starije braće, da se nebi vraćali autobusom. Damjan je bio za volanom, i pored toga što nije imao položeno.
Stefan je sedeo na suvozačevom mestu, dok smo Milan i ja sedeli pozadi. Bio je to Mercedes e124, star, ali odlično očuvan pun snage.
Gledao sam kroz prozor. Pančevo noću uvek izgleda isto, mračno, monotono i dosadno kao i uvek. Ostatak puta smo se vozili u tišini, sve dok Damjan nije progovorio o nekakvoj žurci.
„Braćo, čuo sam da večeras ima neka žurka na Misi". Odlazak na žurke bio je naša česta rutina. Opijanje i barenje riba, ništa drugo nije imalo smisla. Kao što bi rekli „živi brzo, umri mlad".
„Realno, mogli bismo da banemo malo" dobacio je Milan, a ja mu samo klimnem glavom. Već u napred su znali da sam za. Zapravo, ne pamtim kad sam odbio neku.
Ćutao sam par sekundi dok su ostali dobacivali fore. Razmišljao sam o svemu što nas čeka sutra, koreografija, bakljada i cela ta ludnica.
Bio je to naš svet, naša stvarnost, kao i jedina sreća u životu. Pored alkohola, naravno. Možda je baš zato bilo dobro da se večeras malo zabavimo, da skrenem misli sa svega. A bilo ih je, i te kako.
„A ti, Stefane, ideš?" dobacuje mu Damjan.
„Naravno, brate! Kakva je to žurka bez nas".
Nikada se nismo ni razdvajali. Ako ide jedan, idu svi. Bili smo nerazdvojna braća, kao da nas je ista keva rodila. Šteta što nije, realno.
„E to mi reci, brale! Biće tamo klinke iz prve godine, dosta novih riba za barenje" govorio je Damjan. Sva četvorica smo imali istu boljku, palile su nas mlađe.
Glupih klinka i kurvi za provod bilo je na svakom ćošku. Uglavnom s praznim glavama, žive za lajkove i storije na Instagramu. A moral? Nikada ga nisu ni imale.
Imati normalnu devojku je pravi luksuz, retko, ali moguće. Za mene je to bilo potpuno strano, prepustio sam se svom životu i iskoristio svaku priliku koju mi je život pružio.
„Uhhh, nova pilad. To mi se već sviđa" dobacim kroz smeh, udarajući desnom rukom o plafon auta.
Biće ovo dobra žurka, mogao sam to da osetim. Možda sretnem i nju... Lako bih sad sam sebi jebao sve po spisku. To je samo još jedna prolazna klinka, ništa vredno zbog čega bi se cimao. Zašto uopšte razmišljam o njoj? Moram pod hitno da iskuliram.
Ivana P.O.V
Stavljala sam neku kremu na lice na koju me je Tamara nagovorila da je namažem. Kasnije sam nanela malo šminke, bez preterivanja. Ali naravno, moralo je po Anjinom. Pa mi je ona nanela još bez mog pristanka, klasika.
Tamara mi je takođe pozajmila jednu od njenih haljina. Stajala je na vešalici kao da čeka da je obučem za neko posebno veče.
Bila je u pitanju crna haljina, nešto kraća, ali prikladna. Moram da priznam da skoro nisam obukla ništa slično. Obukla sam je i pogledala se u ogledalo.
Au, haljina me je učinila prelepom, bukvalno nisam mogla da prepoznam samu sebe u ogledalu. Prosto grmim od lepote, inače nisam narcis. Ali ovo... bilo je neverovatno.
Ponosno sam se vratila u sobu gde su bile Anja i Tamara. Zanimalo me je njihovo mišljenje, ne želim da izgledam previše kurvasto.
„Wow, Ivana, izgledaš predivno!" Anja me je odmeravala od glave do pete. Očigledno očarana, napravila sam krug poput balerine da me lakše skenira.
„Da, jebote, prava si bomba, mačko!" složila se Tamara, ne skrivajući koliko je impresionirana mojim trenutnim izgledom.
„Ipak, sve zasluge pripadaju vama" rekla sam kroz smeh. Anja me je šminkala, dok je haljina bila Tamarina. Da nije bilo njih dve... ne bih se ni ovako lepo doterala.
„Tako da, hvala vam" iskreno sam im se zahvalila. Stvarno su bile dobre prema meni, otkako sam se preselila ovde.
Nisam mogla da ne primetim kako me ne skidaju pogledima, ali nisam se osećala neprijatno. U stvari, osećala sam se bolje. Mnogo bolje.
„Sve za našu prelepu ribu" dobacila je Tamara.
Blago sam se nasmejala, „Šta bih ja bez vas".
„Kad smo već kod toga, šta je sa Teodorom?" upitala je Tamara. I mene je zanimalo, trebala je i ona da bude ovde.
„Smaraju je njeni, rekla mi je da će doći kasnije. Na žurci ćemo se naći s njom". Objašnjavala nam je Anja, kako sam razumela. Ovo nije bio prvi put da joj se roditelji mešaju u planove.
„Bar će doći, to je bitno" rekla sam, pokušavajući da vratim prethodno raspoloženje.
Nastavile smo sa zadnjim pripremama. Uzela sam svoju malu torbicu, pa počela da stavljam osnovne stvari u nju. Par šminki koje koristim da mogu da popravim ako zatreba. Češalj i gumica kao dve najvažnije stvari.
„Hoće li Marko biti tamo?" Ne znam ni sama zašto sam to pitala. Na sam pomen njegovog imena, obe su se odjednom okrenule ka meni.
„Zašto te on zanima?" zbunjeno me je pogledala Tamara.
Mislila je da sam tu stvar s njim batalila. Na kraju im nisam ni ispričala da sam spavala s njim, tačnije, da je prespavao kod mene.
„Zaljubila se do ušiju, brate" dobacila je Anja na moj račun. U pokušaju da me isprovocira.
„Ah, to već znamo" uzvratila je Tamara, namigujući mi. Stvarno? Sada ćemo da pričamo o tome?
„Baš morate sad da me zajebavate?" podigla sam obrvu, glumeći da sam ljuta.
„Moramo malo, slatka si ivanice moja" nastavljala je Anja da me pecka.
„Inače, verovatno će biti tamo. Njegova ekipa uglavnom dolazi na svaku žurku".
Nakon dobrih pola sata, bile smo spremne sve tri. Anja je nosila kratku crnu haljinu s otvorenim leđima i cipele s visokom potpeticom. Dok je Tamara izabrala elegantnu svetloplavu haljinu i cipele na vezivanje. Obe su izgledale predivno.
„Ivana, mislim da je vreme za slike, nismo dugo ništa izbacivale."predložila je Anja.
Ne pamtim kada sam zadnji put stavila stori, "U pravu si, top ideja".
Posle sto pokušaja da se lepo slikamo sve tri ispred ogledala, odabrale smo jednu koja je donekle bila okej.
Završili smo slikanje, pa smo krenule da izazimo. Kako smo približavale, mislila sam o onom kretenu. Da li će biti na žurci, zašto se uopšte zamaram tim mislima. Očigledno je da mu ništa ne značim.
ns216.73.216.122da2
and then Add to home screen.