„Marko, ovo su ozbiljne rane, treba da ideš kod lekara", rekla sam mu, dok sam uporno pokušavala da zaustavim krvarenje. Trebalo mi je duže nego inače da zaustavim krv, posekotine kao da se nisu predavale.
„Ne brini, proći će, navikao sam na ovo", odgovorio je on, pokušavajući da umanji ozbiljnost situacije. Iako je govorio hrabro, znala sam da ga boli.
Nisam znala šta da mu odgovorim, pa sam samo ćutala. Dok se on pravio kao da mu je svejedno, mogu da zamislim koliko je puta ovakav dolazio kući.
„Mogu da prespavam kod tebe?" upitao me je kao da je to najnormalnija stvar.
Kod mene da spava? Znamo se svega pola sata. Šta sam ja, hotel? Nikada do sada nisam ugošćavala nepoznate ljude, a kamoli njega... Šta da kažem mami? „Ej mama, neki nepoznati dečko iz škole me je pitao da prespava i ja sam ga pustila". Mogu misliti kako će reagovati.
„Otkud sad to da spavaš kod mene?" rekla sam zbunjeno, gledajući ga pravo u oči. Nadam se da nije ozbiljan. Jel to on stvarno ozbiljan?
„Duga priča..."odgovorio je kratko, a ja sam ćutala. Nisam znala šta da kažem.
Da li je to uopšte pametno? Mama će me ubiti ako sazna. Takođe Anjine reči su me tukle u glavu, moraš da budeš oprezna Ivana, Anjine reči su bile sasvim dovoljne da skapiram kakav je zapravo on.
„Jel trebam to ćutanje da shvatim kao da, malena?", nije odustajao.
Dok su se moje misli lomile na dva dela, da li da ga pustim da prespava ili ne? Neće se ništa loše desiti, nije lud. Neće me sigurno silovati, a šta ako oće? Uhhh, pristani pa šta bude nek bude.
„Da, i ne zovi me tako!"brecnula sam se, sada već nervozno.
A on je nastavio da me pecka, "Baš hoću, malena". Kao da uživa u svemu tome, da me nervira. Udarila sam ga krvavom krpom po ramenu, što ga je samo još više nasmejalo.
„Kako si znao gde živim?" pitala sam, glas mi je lagano drhtao od radoznalosti. Tek sam se doselila, kako je uopšte mogao da zna? I zašto baš kod mene? Kad se ni ne znamo kako treba.
„Ja znam sve, malena"ponovo je odgovorio hladnim glasom, koji me je toliko nervirao da sam jedva izdržala a da ne popizdim.
„Jel treba to da me plaši?"dodala sam sad kroz šalu, iako nisam dobila odgovor koji sam tražila.
„Naravno da ne, ti si sad moja prva pomoć"govorio je kroz šalu. Pretpostavljam, pa sam se nasmejala. Ko bi rekao da će se ovakva noć dogoditi... Neko da mi je pričao, ne bih mu verovala.
„Ma jel? Tvoja prva pomoć?" provokativno sam dobacila dok sam sve stavljala nazad u kutiju. Napokon sam uspela sve da mu očistim i previjem kako treba.
„Ahaaa, imaću te u vidu od sad".
„Gotov si, nemaš više krvi na licu" nakon mojih reči, ništa se nije promenilo. I dalje je sedeo na šolji, prateći svaki moj pokret dok sam vraćala stvari na svoje mesto.
„Zašto si sama?" upitao me je, dodirujući svoje lice rukom, verovatno zbog bolova.
„Mama mi radi noćnu, pa sam mislila malo da se opustim, al eto, bog mi poslao tebe na vratima". Rekla sam sa blagim osmehom, pomalo ironično, ali uz šalu.
U nekim trenucima sam mogla da provalim jedan deo sebe koji se ne buni što je tu, dok je drugi deo mene hteo da ode što pre. Kao da ne znam šta želim, možda je to i bila isitina.
„Hahaha, evo ja ću da te opustim"prevrnula sam očima. Njegov pervezni pogled mi je tačno davao do znanja šta je mislio u tom momentu. Mogu misliti.
„To možeš samo da sanjaš, kretenu!" krenula sam da izlazim iz toaleta, a on je odmah krenuo za mnom, perverzni gad.
„Dećeš?" dobacio je, išao je zamnom kao kučence koje ne zna gde ide. Bilo mi je smešno i pomalo iritantno.
„Spava mi se, Marko" stvarno mi se spavalo, a još manje prepiralo sa njim.
„Idemo onda da spavamo"dobacio je ponosno. Zar ovaj čovek neodustaje? Nećeš dobiti ono što želiš, Marko.
„Ejj, ne idemo mi nigde zajedno, ti ćeš spavati na fotelji" rekla sam odmah, ko iz topa. Neće mene iskoristiti kao i ostale kuje sa kojima je spavao. Zajebao se ako je mislio da sam ista kao i te njegove glupače.
„Аh, dobro, malena"gledao me je kao malo kučence koje pokušava tužnim licem da me predomisli. Ne pali to kod mene... Ne ne.
Donela sam mu jastuk i ćebe pa ih postavila na fotelji kojoj će spavati. Prvi je odradio higijenu u tolaetu, pa sam i ja posle njega. Otišla sam u svoju sobu i legla u krevet. Napokon... I ovaj dan se završava, pomislila sam u sebi, zatvorila sam oči i pokušala da zaspim.
Ali sad ne mogu da zaspim... Odjednom mi se ne spava, dok sam do malo pre zevala kao stoka.
Razmišljanje mi se ne sklanja sa njega. Bilo je nešto u njegovom pogledu i načinu na koji je govorio što mi je stvaralo leptiriće u stomaku, ali istovremeno brinula sam se za njega i za njegove probleme. On je opasan lik.. jako opasan po sebe i druge.
Ne znam da li je pametno ovo sve... Možda mi treba vremena da razmislim o svemu, ali šta ako se i on oseća isto prema meni? Trzam se iz razmišljanja i odlučujem da spustim glavu na jastuk i još jednom pokušam da spavam.
ns216.73.216.122da2
and then Add to home screen.