Kristina
Voda se doslovno cedila sa mene i padala po parketu dok sam sa teškom mukom koračala kroz hodnik. Jedan pakao sam uspešno prošla... Sada je došlo vreme i za onaj drugi, daleko gori.
U dnevnoj sobi, mama i tata su nervozno iščekivali moj dolazak. Naravno, Nikola je odmah iz auta morao detaljno da im dojavi da me je pokupio sa ulice i da me dovozi kući... Sve to samo da bi opravdao sebe u njihovim očima i dobio još koji plus kod moje majke.
Nisam razgovarala sa njima još otkako su tamo u Hotelu Tamiš, iznenada spomenuli Nikolinu i moju svadbu. To je bila ona kap koja je konačno prelila čašu u mom životu. Nikola i ja smo već duže vreme bili doslovno na samoj ivici potpunog kraja, a oni su samouvereno pričali o našoj zajedničkoj budućnosti... A Nikola? Umesto da poput pravog muškarca stane na našu stranu i ućutka svog oca, on je kukavički podlegao njihovoj ideji i ćutke klimao glavom na sve što su ove večeri bez srama bacili na sto pred nas.
I kako sada mami da objasnim da od tog venčanja zapravo nema apsolutno ništa. Da više Nikola i ja ne postojimo, i da je sa nama zauvek gotovo?
Tata će možda nekako i pokušati da me razume... Ali mama... Iskoristiće sav svoj bes i otrov. Užasno se plašim njene reakcije i tog njenog besa. A pogotovo ako sazna da sam sve ovo uradila zbog Stefana... Uništiće mu život bez milosti, sa svim svojim vezama, novcem i uticajem. Njegov život će biti gotov, a ja ću za to biti kriva.
Kako sam zakoračila preko praga dnevne sobe, oboje su raspalili paljbu po meni. Nisu čak ni sačekali da se ljudski smestim, presvučem, ili makar samo obrišem peškirom i osušim. Tata je besneo i goreo pre svega zbog brige i zabrinutosti, a mama... Ona je besnela zbog blama i njenog ega, jer sam ih svojim naglim odlaskom sa one večere brutalno izblamirala pred celom Nikolinom porodicom.
„Kako si mogla to da nam uradiš?!" urlala je moja majka iz sveg glasa, dok je tata sa teškim, razočaranim izrazom lica sedeo na kožnom kauču. Oboje su me posmatrali kao da gledaju u potpunog stranca, sa ogromnim dozom gađenja.
„A kako ste vi mogli uopšte da ugovarate moje venčanje iza mojih leđa? Niste me čak ni reda radi pitali šta ja mislim o tome i šta želim od svog života!"
„A šta ti to pa, molim te, fali da se udaš za Nikolu Petrovića? Šta mu to fali?" upita me mama ironičnim pogledom.
„Ne volim ga, mama. Stalno me kontroliše i pravi ljubomorne scene."
„Ha! Sad ga odjednom ne voliš, jel? A do juče si stalno trčala kod njega i pravila se fina! Znam ja tačno o čemu se ovde zapravo radi... Već sam te dva puta vrlo jasno upozorila na to! Neću sigurno i treći put!" vrištala je mama, ciljajući tačno na one pretnje koje mi je ranije uputila na račun Stefana.
„Kristina, dušo. O čemu se radi? Nikola je fin, kulturan i zgodan dečko. Iz dobre je kuće, uvek je bio maksimalno korektan i dobar prema tebi?" umeša se tata pomalo zbunjeno, ublažavajući ton.
„Vi ga ne poznajete onako kako ga ja poznajem..."
„Tvoja draga ćerkica se zaljubila bandita! Eto o čemu se radi, Darko!" reče mama besno, pokazujući prstom ka meni.
„Šta? Kakvog bandita?" zbunjeno me je pogledao tata.
„Onaj novi dečko što se pojavio u njenom razredu. Zaljubila se u tu propalicu. Pre neki dan sam ih lično zatekla u..." zastala je mama naglo, ne želeći da pred tatom izgovara sve one prljave detalje.
„Dušo... Da li ti se sviđa taj dečko?" upita me tata mirnijim, ali duboko zabrinutim tonom.
„Da, tata... Mnogo je dobar i fin prema meni..." rekla sam potpuno iskreno, dok su suze nezaustavljivo same od sebe krenule da mi se slivaju niz obraze.
„Slušaj me dobro, dušo," započeo je tata, prilazeći mi par koraka bliže. „Razumem ja da ti se on sada sviđa i da ti godi njegova pažnja, ali moraš konačno da shvatiš da su to sve samo prolazne, srednjoškolske avanture... Taj dečko ti se svideo, malo ste se zabavili i to je to. Sada moraš da izabereš pravi život i čoveka sa kojim ćeš sutra stvoriti porodicu i provesti ceo svoj život. A taj dečko jednostavno nije ono što tebi treba... Nikola jeste."
„Ali ne mogu, tata... Shvati da ne mogu! Ne želim da imam bilo kakvu budućnost sa Nikolom!"
„Dušo moja, ne možeš ovo da nam radiš sada... Sve ovo što tvoja majka i ja gradimo i radimo godinama, radili smo isključivo zbog tebe i tvoje sigurnosti. Ne mogu jednostavno da te podržim dok svesno praviš takvu pogrešnu odluku za svoj život."
„Tata, molim te... saslušaj me bar jednom..."
„Udaćeš se za Nikolu, i tu je svaka dalja priča završena!" ubaci se mama, bez trunke milosti u glasu.
„Ja... Ja jednostavno ne mogu ovako više, tata..."
„Veruj mi, dušo... Radiš jedinu ispravnu stvar za svoju budućnost..."
„Ne mogu..."
Jednostavno, bre, uopšte nisu odustajali. Sve vreme su se slepo držali te njihove izrežirane priče kako je samo Nikola Petrović jedini ispravni put za mene i moju budućnost. Ne mogu više ovo da slušam... Ne mogu... Okrenula sam se na petama i izletela iz dnevne sobe. U hodniku sam na brzinu zgrabila druge patike koje su mi pale pod ruku i izletela napolje, direktno na provalu oblaka i kišu koja je i dalje nemilosrdno, velikom brzinom pljuštala na sve strane.
„Kristina! Odmah da si se vratila u kuću, čuješ li me?" vikala je mama za mnom iz sveg glasa, ali je ja uopšte nisam slušala.
Trčala sam u punom sprintu po blatnjavim barama u Stefanovom velikom duksu, sve dok se nisam dočepala naše dvorišne kapije. Prsti su mi se neviđeno tresli od hladnoće, ali sam nekako ipak uspela drhtavim rukama da je otvorim i dočepam se praznog puta. Nisam u prvom momentu tačno ni znala gde ću, ni šta ću... Htela sam samo jedno. Da odem kod Stefana Stajića, da mu zakucam na vrata i konačno mu u lice izgovorim sve što mi je na duši.
Vrele suze su mi se mešale sa ledenom kišom dok sam uplakana, slomljena i bez daha trčala niz mračnu ulicu.
Stefanova kuća nalazila se skroz na drugoj strani grada, na Novoj Misi. Uhvatila sam prvi taksi koji je naleteo na ulici... Jedan izuzetno ljubazni čovek iz noćne smene bez ijednog problema mi je pomogao da u onom mraku i po kiši tačno pronađem njegovu kuću i dvorište.
Čim sam izašla iz auta, zaletela sam se odmah na njegova vrata i bez ikakve milosti više puta zaredom jako pokucala.
Stefan je ubrzo otvorio vrata i zatekao me ispred u potpunom čudu. Stajala sam još jednom potpuno natopljena i mokra ispred njega... Ali ovog puta sa kristalno jasnim ciljem. Bez onog mog nekadašnjeg, nemoćnog mozga koji nije imao hrabrosti da izabere između njih dvoje.
„Šta radiš ovde, Kristina...?" upitao me je zatečeno, gledajući me u oči.
„Biram tebe, Stefane... Oduvek si to bio samo ti."
Nisam želela da čekam bilo kakav odgovor sa njegovih usana... Odmah sam se primakla uz njega i željno ih poljubila.
Stefan mi je uzvratio istom dozom strasti. Ljubili smo se napolju, pod provalom oblaka, sve dok me u jednom trenutku nije obgrlio, podigao sa zemlje i svojom sirovom muškom snagom uneo unutra, sklanjajući nas od nevremena.
Dok sam mu u naručiju i dalje bez daha ljubila te njegove vrele usne, moja mokra kosa padala mu je po leđima... A on se ni najmanje nije bunio. Uneo me je pravo u svoju sobu, zatvorivši vrata za nama.
Spustio me je nežno na krevet i polako mi skinuo onaj mokri duks Crazy North. Njegov prepoznatljivi miris sa tog istog duksera već je bio duboko uvučen pod moju kožu. Grlo mi je zadrhtalo u sekundi kada je počeo da ostavlja sitne, vrele poljupce po mom vratu... Grickao me je i ljubio, dok sam svoje prste snažno zabijala u čaršav, boreći se sa sopstvenom energijom koja je u grudima doslovno pucala od nakupljene strasti.
Odigla sam leđa, a on mi je nežno oslobodio telo skinuvši sa mene onaj isti beli čipkasti brus. Nastavio je da me ljubi, polako se spuštajući niz moje grudi. Jezik je zadržao na mojim vrhovima grudi, igrajući se sa njima kao malo dete. Bože, kako mi je samo prijao svaki njegovog dodir, ugriz i poljubac... Svakim novim pokretom budio je u meni sve ono divlje što sam godinama potiskivala u sebi.
Krajevima svojih dugih noktiju uhvatila sam ga za majicu i skinula je sa njega, želeći ga celog uz sebe. Desnom rukom sam ga opčinjeno mazila po čvrstim, toplim grudima, dok su mi misli potpuno nestajale u ovoj noći. Poljupcima se spuštao sve niže, do poslednjeg komada mokre odeće. Nežno mi je svukao u jednom pokretu teksas šorc, bele čipkaste gaćice i moju poslednju barijeru između njega.
Stefan je svukao crne gaćice sa sebe i brzinski stavio kondom na svoju muškost. Žurio je, kao da više nije mogao ni sekunde da izdrži odvojen od mene. Ali, nije ni odmah ušao u mene. Kao da je namerno hteo još malo da me muči dodirima i drži me na samoj ivici pucanja. Popeo se preko mene i ponovo nam spojio usne, ovog puta znatno agresivnije. Jezikom mi je istraživao svaki unutrašnji delić usana, obeležavajući svoju teritoriju.
A onda se naglo odvojio, baš u trenutku kada sam najviše žudela za njegovim usnama. Spustio se niže i prstima počeo polako da mi masira klitoris. Nežno je pravio krugove dok su iz mene nesvesno izlazili glasni, zadovoljni uzdasi.
Zadrhtala sam pred tim vulkanom strasti, a čitavo telo mi se naježilo pod njegovom kontrolom. Prislonio je svoju čvrstu muškost uz moju vlažnu kožu i sporim, dubokim pokretom ušao u mene. Osetila sam taj prijatni bol i u sebi poželela da ovaj trenutak nikada ne prestane.
Zagrizla sam donju usnu, uzalud pokušavajući da kontrolišem sopstveni glas dok je polako ubrzavao tempo. Dugačkim, ujednačenim pokretima njegove muškosti izlazio je i iznova ulazio u mene. Levom rukom se pridržavao za krevet, dok me je desnom čvrsto držao za grudi. Obavila sam ruke oko njegovih leđa, zarijevajući nokte u njegove mišiće i napete kosti, držeći ga uz sebe kao da mi život zavisi od toga.
Svaki njegov pokret bio je sve dublji i brži, a u sobi se čulo samo naše teško, isprekidano disanje i ritam tela koja se spajaju bez milosti. Gubila sam razum pod njim, prepuštajući se talasima čiste strasti dok me je čvrsto držao i vodio ka samom vrhuncu strasti. U tom trenutku, dok je celo moje telo drhtalo pod njegovom muževnom snagom, postojala je samo ta divlja, nezaustavljiva energija između nas dvoje.40Please respect copyright.ＰＥＮＡＮＡbnmfjcK9xF
and then Add to home screen.