Kristina
Izvukla sam iz donje fioke svesku, udžbenik iz istorije, nekoliko praznih papira i dve hemijske, slažući ih jednu po jednu na svoj drveni pisaći sto. Leđa su mi sve vreme bila okrenuta Stefanu, ali sam nekako jasno, pod kožom osećala njegov topao pogled. Nisam imala pojma da li to samo klasična ja, bezveze umišljam u svojoj glavi ili me on stvarno bez srama odmerava tim svojim podlim tamnim očima. A iskreno... nisam imala ni trunke hrabrosti da se okrenem i proverim.
Umesto da budem opuštena i oslobođena u svojoj vlastitoj sobi, ja sam bila napeta zbog dečka koji je skroz opušteno sedeo iza mene na mom sopstvenom krevetu. Zar sam tolika kukavica, jebote? Jesi, Kristina, velika si kukavica... unutrašnji glas me je u sekundi surovo presekao u glavi. Ponašam se doslovno kao neka nezrela klinka koja prvi put vidi muško! Stefan je došao samo da uradimo taj zajednički rad iz istorije i rešimo se obaveze.
Kristina, saberi se već jednom i okreni se ka njemu! Ne budi tolika čudakinja, dečko će pomisliti da sam luda!
A realno, verovatno i jesam... kada upravo vodim ozbiljan dijalog sama sa sobom dok me on nemo posmatra s leđa.
Zatvorila sam oči i svom silom pokušala da u sebi skupim bar malo hrabrosti. Tri... dva... jedan... Okrenula sam se konačno ka njemu, a njegov pogled je i dalje bio skroz fokusiran na mene. Stvarno gleda u mene bez blama... ipak nisam pogrešila u proceni.
Faca mu je bila skroz rascepana. Razbijena usna, par plavih modrica po rukama i odrano koleno koje se videlo ispod markiranih bermuda. Izgledao je kao da je preživeo rat sinoć. Mogu samo da zamislim šta je sinoć ta luda glava radila posle derbija... napijanje do zore, tuča, privođenje devojke za kraj kao glavni ritual, tačno sam znala taj njegov tip osobe.
„Hoćemo li... um, da počnemo?" pitala sam tiho, očajnički pokušavajući da razbijem tu glupavu tremu u svojoj glavi.
„Aha..." ustao je lagano sa kreveta i prišao pisaćem stolu.
Otvorila sam udžbenik na potrebnoj temi i stavila ga tačno po sredini stola kako bismo oboje mogli neometano da pratimo sav tekst i slike iz tog doba.
Seo je tik pored mene na metalnu stolicu koju sam već ranije donela iz kuhinje i udobno se smestio na njen mekani crni sunđer koji je moja draga mama debelo platila u Italiji, navodno od nekog poznatog umetnika iz Rima. Pogled mu je na kratko proleteo kroz prazne papire i udžbenik, dok sam ja privukla prvi papir ka sebi i hemijskom polako napisala sam naslov lekcije o kojoj je trebalo zajedno da pišemo. Boj na Mišaru.
Bitka na Mišaru je vođena između Srpske ustaničke vojske pod komandom Karađorđa i Turske vojske u mestu Mišar kod Šapca od 13. avgusta do 15. avgusta 1806. godine. Ova bitka je...
Pih, sranje! Pokvarila se prokleta hemijska baš u ovom trenutku kada mi je najpotrebnija bila... Prodrmala sam je par puta u vazduhu i ponovo pokušala da pišem po papiru, ali mastila u njoj više definitivno nije bilo.
Pogled mi je još jednom skrenuo ka Stefanu, ovoga puta pomalo nervozno i zbunjeno. Dečko je ponovo nestvarno uporno gledao pravo u mene, ne skrećući oči ni na milimetar.
„Um... Zašto me tako gledaš? Imam nešto u kosi?"
Ne čekajući uopšte njegov odgovor, odmah sam šakom prodrmala svoju kosu i pratila pogledom po stolu da vidim da li će nešto ispasti iz nje. On se na to samo blago, jedva primetno osmehnuo krajem usana i polako odmahnuo glavom. Pa zašto me onda, zaboga, tako uporno gledaš?!
Nisam više imala pojma da li se u ovoj sobi više nerviram ili zapravo potajno uživam u toj njegovoj retkoj pažnji koju mi sve vreme pruža otkako je kročio unutra. Nerviram se, naravno, ali mi u stomaku nekako čudno prija i godi način na koji me posmatra tim svojim prodornim, tamnim očima.
U glavi sam u ovom trenutku imala na tone spremnih pitanja... Šta mu se to sinoć desilo sa licem? Zašto me od prvog dana toliko mrzi? Zašto mu stalno bode oči to što sam iz bogate porodice? A ipak, i pored svega toga, on uporno baca pogled na mene. Kao sada u mojoj sobi, tako i svakodnevno u školi za vreme časova. Ponekad se samo pravim, da ne primetim, iako svaki put osetim njegov topao pogled.
„Ne, ne... Veruj mi, kosa ti je top," reče on tiho.
„Oh, da li ja ovo dobro čujem, jebote?" raspalila sam odmah ironično, blago se zavalivši u stolici.
„Šta?" podigao je zbunjeno jednu obrvu, dok mu je na razbijenoj usni zaigrao blagi osmeh.
„Ti to meni upravo daješ kompliment, gospodine mrgodu?"
„Ha, jako smešno, princezo... Evo, cela soba se trese od tvojih forica!"
„Ej, bre, nemoj da te tresnem sad!" rekoh kroz šalu, podižući šaku u vazduh kao pretnju. Čisto da mu pokažem koliko sam ozbiljna.
Tresnuću ga sve sa ovim svojim oštrim, sređenim noktima, pa da mu i drugi obraz bude prekriven ožiljcima... Mada, ako ćemo iskreno, moje ogrebotine bi mu na toj razbijenoj faci stajale mnogo bolje nego te trenutne modrice od tuđih pesnica koje je sinoć odnekud popio, i to dosta puta. Realno. Znam, bolesna sam, ne morate to da mi govorite.
„Opa, kakve su sad ovo pretnje?" upita Stefan, blago nagnuvši izazovno glavu ka meni.
„Bolje ti je da uopšte ne saznaš, mrgude..." uzvratih mu, gledajući ga direktno u te njegove tamne oči.
U tom trenutku, laktovi su nam se lagano dodirnuli na stolu dok je pokušavao neprimetno i polako da mi se približi. Na prvu sam pomislila da lik ladno pokušava da me pokrlja tu za stolom, i u glavi mi je nastao potpuni haos, jebote... Nisam imala pojma šta da radim. Da li da ga odmah odbijem zbog Nikole i svega u ostalog, ili da ga prosto pustim?!
Lagala bih samu sebe kad bih rekla da ne želim da osetim te njegove usne na svojoj koži...
A onda... Njegove usne, umesto da završe na mojima, zalutale su tik pored mojih dugačkih pramenova kose i zaustavile se skroz kraj mog uveta, skoro me dodirujući.
Njegov topao dah direktno je dodirivao moj goli vrat i naterao me, po ko zna koji put da se naježim pred njim. Srce mi je ubrzalo pulsiranje, a oni dečiji leptirići u stomaku, ej, ponovi sam ih osetila kao nekada.
„A šta ako ja... možda baš želim da vidim tu tvoju agresivnu stranu..."
„Ma nemoj..." izustila sam jedva, dok mi je glas drhtao više nego što sam želela da priznam.
„Aha..."
Pokušala sam očajnički nešto smisleno da ispljunem, ali mi se jezik automatski vezao u debeo čvor u ustima onog sekunda kada su Stefanovi topli prsti lagano prebacili jedan pramen moje kose iza uveta. Taj jedan jedini pokret oslobodio mu je potpun pogled na čitav moj obraz i vrat.
Zašto sad crveniš, Kristina, jebote?! Saberi se, ženo! Urlala sam sama na sebe unutar misli, dok mi je lice gorelo od toplote.
Pogledi su nam se i dalje sudarali u vazduhu, prikovani jedan za drugi. Sedela sam potpuno nepomično na stolici, gubeći svaku kontrolu i doslovno puštajući Stefana da radi šta god hoće sa mnom u ovom trenutku. Zaboravila sam i na Boj na Mišaru, i na zajednički rad zbog kojeg smo se sastali. Postojali smo samo on sa svojim razbijenim licem i ja, zbunjena pred njim sa svojim bezobraznim mislima.
Nagnuo se još milimetar bliže. Toliko da sam osetila zagušljiv miris duvana, pomešan sa nekim nepoznatim parfemom koji se borio da ispliva na površinu i umanji miris duvana koji je ubedljivo dominirao Stefanovim telom.
Pogled mu je sa mojih očiju polako skliznuo dole. Na moje usne. Uradila sam isto, povremeno gledajući ga u oči, pa usne, pa opet oči, i tako u nedogled...
Tek tako, gledao ih je sa takvom željom da sam gotovo fizički osetila kako mi ženstvenost između nogu vibrira od čiste nervoze i požude za njim. Približio se toliko da su nam se usne skoro dodirnule, samo par milimetra nas je delilo od novog greha prema Nikoli. I to me je totalno dotuklo.
Osetila sam tu blagu pukotinu na njegovoj donjoj usni, njenu suvoću i toplinu na par milimetara od mojih. Jedno sam znala, krv je upravo ključala u našim nesigurnim telima.
Automatski sam zatvorila oči, spremna da se naše usne konačno spoje i prekinu svaku našu dilemu. Spremna da zaboravim i ko sam i gde sam.
Ali... ništa. Prokletstvo. Zaustavio se tu. Tek tako.
Otvorila sam oči brže nego što sam htela. Stefan nije poljubio moje usne. Blago se udaljio za svega dva centimetra i gledao me direktno u zenice sa svojim đavolskim pogledom. Igra se sa mnom?
„Plašiš li se, princezo?" prošaputao je jedva čujno. A glas mu je bio toliko hrapav i ozbiljan da mi je prošao kroz celu kičmu.
„Ja? Nikad. Ne bojim te se, Stefane," izgovorila sam tiho, trudeći se da mi glas zvuči drsko, ali sam ispala sve samo ne ubedljiva...
„Lažeš... tako dobro lažeš..."
I pre nego što sam uspela da mu ispalim nešto u svoju odbranu, njegova mršava, ali snažna ruka skliznula je sa moje kose pravo na moj potiljak, nežno ali čvrsto me stegao. Ovog puta nije bilo nikakvog čekanja, ni igranja.
Privukao me je ka sebi i napokon spojio naše vrele usne. Jebote. Poljubili smo se!
Vreme kao da se zaustavilo između nas, bili smo tu samo on, ja i naš prvi poljubac. Osetila sam blago ukus metala sa njegove donje usne, ali mi to nije smetalo, niti sam marila. Moje ruke su se samostalno, bez ikakvog odobrenja mog razuma, postavile oko njegovog vrata povlačeći ga još bliže ka meni.
Kada je prešao jezikom preko moje usne, ispustila sam neki čudan polu uzdah koji ga je očigledno samo još više raspalio. Poljubac je postao dublji, strastveniji i agresivniji, kao da smo mesecima čekali ovaj jedan jebeni momenat da priznamo jedan drugom sve što krijemo u sebi.
Nisam ni primetila kada je ustao sa stolice. Pre nego što sam uspela da uradim bilo šta drugo, njegove šake spustile su se sa mog struka direktno dole, obuhvatajući moje gole butine ispod šortsa. Bez upozorenja, lako me je podigao sa stolice kao da nemam ni trideset kila i prebacio me je u dva kratka koraka na krevet iza nas.
Pogledao me je na blic, svojim mutnim očima u kojima više nije bilo ni trunke mesta za šale, a zatim me hladnokrvno prebacio na sredinu kreveta.
Njegova desna ruka se lagano odvojila od dušeka i polako krenula uz moju golu nogu. Nežnim poljupcima počeo je da me ljubi po istoj, krenuvši dole od lista, pa milimetar po milimetar hodajući usnama ka gore. Spustila sam glavu i opušteno zatvorila oči, u potpunosti se prepuštajući toj nečekivanoj strasti koja me je totalno obuzela i oslobodila svih strahova.
Prešao je usnama preko mog kolena, pa gore do drhtavih butina, dok nije stigao do ivice mog kratkog šorca. Tada se još jednom na kratko zaustavio, podigao glavu i pogledao me pravo u oči.
„Jesi sigurna da želiš ovo, princezo?"
„Aha..." klimnula sam glavom bez imalo razmišljanja o posledicama, Nikoli ili bilo kome drugom. Samo neka se, jebeno, više ne zaustavlja.
Osmehnuo se zadovoljno i nastavio poljupcima po mom zategnutom stomaku, dok mu je jezik postepeno kružio oko pupka, pripremajući prste da mi svuče taj šorc koji sam imala na sebi.
Bio je tako vešt i nežan u svakom pokretu kao da ovo radi i vežba svaki dan iznova i iznova.
Njegovi hrapavi prsti zavukli su se pod pamučnu tkaninu šorca sve dok se nisu direktno sudarili sa čvrstom površinom mojih gaćica. I taman kada je trebalo da zaroni ispod njih... vrata moje sobe širom su se otvorila ogromnom brzinom, i to totalno bez kucanja.
Sranje! Zar je moguće da u ovom trenutku, po prvi put otkako znam za sebe, neko ulazi u moju sobu bez kucanja. Kao da se u ovoj kućerini ne zna za red, jebemu!
U potpunom šoku sam podigla pogled i ugledala svoju dragu mamu kako stoji na pragu, skamenjena i zatečena scenom pred sobom. Zgroženo, sa neviđenim gađenjem i besom u očima, pratila nas je pogledom dok smo Stefan i ja brzinom svetlosti skočili sa kreveta, panično nameštajući odeću na sebi...
„Šta se ovo, zaboga, ovde dešava, Kristina?!" viknula je mama, strogim, drhtavim glasom od šoka dok nas je gledala kako stojimo ispred kreveta.
„Mama... Nije uopšte onako kako izgleda, stvarno!" skočila sam prva u našu odbranu, dok mi je srce silovito tuklo u grudima. Tata će me bukvalno ubiti ako sazna za ovo...
„Stefane, mislim da je i više nego vreme da odmah napustiš ovu kuću," reče mama hladno, sklanjajući mu se sa vrata, ali ne skidajući besan pogled sa njegovog razbijenog lica.
„Aha... Svakako je već kasno. Doviđenja," reče Stefan kratko i izlete iz moje sobe bez ijedne reči više, samo je na samom izlazu bacio taj jedan poslednji pogled ka meni.
Samo što su se ulazna vrata dole zalupila, mama je zakoračila u sobu i bukvalno mi se unela u facu.
„Kristina, dete moje?! Šta sam ti ja rekla u vezi sa ovim dečkom?!"
„Radili smo samo zajednički rad iz istorije, mama! Nastavnica nas je spojila!"
„Da, vidim... Radili ste u krevetu, veoma fino i intimno!" sasekla me je mama punim sarkazmom.
„Stvarno se ništa nije desilo..."
„Rekla sam ti već sto puta da ne želim da te vidim u društvu tog dečka! Opasan je po tebe, rekla sam ti to jasnim jezikom!"
„Mama... Ne možeš da mi određuješ s kim ću ja to da se družim! To je samo moja, jebena, stvar!"
„O, da! Itekako da mogu i hoću! Pogledaj se, na šta ličiš?! Šta to radiš od sebe, Kristina?! Šta da nisam uletela u sobu, a?! Spavala bi sa njim na ovom krevetu bez imalo mozga?!"
„Samo smo se poljubili, jebote!" izletelo mi je pre nego što sam uspela da se zaustavim.
„Ne zanima me uopšte! Ne želim više da ga vidim ni blizu ove kuće! Znaš li ti uopšte ko je on?! Uostalom, evo ti... Pogledaj njegov dosije, pa se sama uveri kakvog si bandita dovela u našu kuću!"
Uz besan pokret rukom, bacila je odštampan papir direktno na moj krevet i bez reči izletela iz sobe, zalupivši toliko jako vrata za sobom da su se prozori zatresli.
Stajala sam ukopana u mestu, gledajući u taj veliki papir koji je ležao upadljivo na krevetu. Zar je stvarno, tek tako čeprkala preko veza po njegovom privatnom životu?! Jebeno je mrzim! Odakle joj, bre, uopšte prava da uradi tako nešto... Uhhhh!
Čak ga ni ne poznaje, a već ima loše mišljenje o njemu. Ista je kao i Nikola, arogantni i bezobrazni.
Sela sam besna na krevet, odmah pored tog odštampanog papira, i bezvoljno još jednom pogledala u njega. Da li uopšte da zavirim unutra? Nije nimalo u redu prema Stefanu da mu čeprkam po prošlosti iza leđa, a opet... Neka neobjašnjiva, silovita sila me je vukla da vidim šta se to tačno krije na tim zvaničnim papirima iz Mupa.
Uzdahnula sam, uzela papir u ruke i bacila kratak pogled na tekst. Ali ono što je pisalo na tim stranicama... Doslovno me je izbacilo iz takta.
Bio je privođen više puta zbog učešća u masovnim tučama, nanošenja teških telesnih povreda, i to sam hajdemo reći i mogla da pretpostavim. Ipak je on navijač... Oni to stalno rade po gradu, pa uostalom i moj Nikola pravi slična sranja jer od dosade ne zna više šta će sa parama i svojim životom.
Ali, sitne pljačke vikendica i teški, otvoreni sukobi sa organima reda... E to, iskreno, nisam ni u najluđim snovima očekivala od njega. Stefan zapravo ima pravi, ozbiljan kriminalni dosije koji može lagano da ga odvede direktno na višegodišnju robiju ako nastavi da pravi iste greške na ulici.
Okej, dosta je bilo, Kristina... rekla sam sebi naglas u praznoj sobi. Stefan nipošto ne sme da sazna da sam mu uopšte gledala ovaj dosije, ovo stvarno nije nimalo pošteno prema njemu. Koliko god lošu ili mračnu prošlost imao iza sebe, to ne znači automatski da je i dalje ostao isti takav lik.
Ili sam se bar duboko u sebi, svim srcem nadala da se promenio... Iako je od svega toga prošao samo kratak period.
Odlučno sam ustala sa kreveta, čvrsto stegla onaj papir u šaci i sišla niz široke stepenice, tražeći mamu po čitavoj kući. Neću joj ni po koju cenu dozvoliti da me slomi i uceni sa jednim običnim papirom iz Stefanove prošlosti! Neće me tako lako pobediti u ovome. Zaboravlja da sam ja njena rođena ćerka, ćerka vrhunskog advokata. Imam i ja nekog keca u rukavu za ovu njenu igru!
Pronašla sam je u dnevnoj sobi. Sedela je skroz sama na kožnom trosedu i bezvoljno gledala neku emisiju na televizoru. Stala sam direktno ispred ekrana, zaklonila joj pogled, i na njene oči demonstrativno pocepala taj isti papir na sto sitnih komada, pustivši ih da padnu na tepih.
„Nadam se da sad konačno shvataš sa kakvim gadom imaš posla, Kristina, dušo..." reče mama mirno, ali sa onim hladnim, nadmenim stavom u glasu.
„On uopšte nije gad, mama! I nemoj više ikada tako da ga nazivaš! Ne zanimaju me uopšte tvoji papiri i tvoje mišljenje!"
„Kristina, rekla sam ti već jednom i neću ponavljati!" podigla je naglo glas, a oči su joj se oprezno suzile.
„Ako nastaviš i dalje da se družiš sa njim, kunem ti se u sve, uništiću mu život do kraja! A ti ćeš biti jedini krivac njegovog pakla. Uradiću bukvalno sve da mu zagorčam svaki naredni dan nastaviš li ovako da teraš inat!"
„Odvratna si, mama... Toliko si odvratna..." ispalila sam sa prezirom pravo u njeno lice. Mrzim je!
„Jednog dana ćeš mi još kako zahvaliti za sve ovo što radim za tvoje dobro! Odmah prekidaj svaki kontakt sa tim dečkom i lepo se pomiri sa Nikolom!" viknula je za mnom dok sam se okretala i odlazila nazad gore u svoju sobu.
Kako da ne, mama... Nećeš me udati za Nikolu, neće vam uspeti taj plan koji ste ti i tata smislili bez mojeg vlastitog mišljenja. Ne može to tako!
Zatvorila sam vrata za sobom i istog trenutka se bacila na krevet, na koji sam do malo pre ležala sa Stefanom i prekrila glavu jastukom. Mrzim ovaj život! Mrzim ga!36Please respect copyright.ＰＥＮＡＮＡxJlLqvBHlO
and then Add to home screen.